Око Соколово, бр. 121
Можда осећајући да јој је власт на измаку, Империја све јаче притиска свет. Србији је после Жутог Октобра додељена улога симбола непобедивости Империје: гледај свете, како сламамо и понижавамо најљуће непријатеље и претварамо их у поданике без кичме и основног самопоштовања!
Један од примера је била конференција - наводно о 1. светском рату, а у ствари о самопромоцији организатора - коју је прошлог викенда уприличио Вук Јеремић. У његовом уводном слову ни речи није било о Србији, али јесте о потреби да се створи светска влада ради борбе против „климатске катаклизме“. И у њој нађе место за Џеремају, је ли. А звезда догађаја био је Кристофер „Срби су убице и злочинци“ Кларк, povijesnićar.
Трибина која је пар дана касније одржана у парохијском дому Храма Светог Саве прошла је готово незапажено, јер је на њој било речи о рату из српског становишта. А то је у окупираној и сломљеној Жутији непожељно.
Одговор се наслућује у подсећању да су у Златно доба Србије - оно исто које Кларк и слични њему проглашавају за злочиначко, агресорско, итд. - људи долазили из свих крајева Европе да постану Срби. А у ово данашње, оловно време, Србе терају свим силама да постану нешто друго. Проблем је што се Срби више и не труде да пружају отпор. Андреј Фајгељ то илуструје односом према ћирилици.
Медијска окупација је неподношљива. Тако империјално-квислиншки медији (нпр. Blijesak) и најмањи наговештај коректних односа са Русијом или Белорусијом проглашавају за „скандалозно“ терање „Србије у Азију“. Док, бива, немачко и англо-америчко гажење Србије представља ЕУропску утопију?
Како се изводи, и шта значи, операција „промене свести“ на отвореном мозгу, објашњава Срђан Воларевић. А да би обезбедили да човечност и чојство које су испливали на површину током потопа однесу Дунав и Сава, Државно Дно је аранжирало да новчану помоћ контролише агент Империје за лажирање избора; о томе, Драган Милашиновић.
Данас су на окупираном Косову и Метохији - тј. у самопроглашеној држави Тачистан - одржани некакви општи избори. И док су „Косоваријанци“ (односно Шиптари, како сами себе зову) „бирали“ између Тачија, Харединаја и Куртија, Србима је из Жутограда наређено да учествују на изборима „Републике Косове“. Званична линија, по речима жутог комесара Марка „Мегатренд“ Ђурића је да ће Срби тиме да покажу „Приштини да нисмо њихови поданици и да покажемо да смо своји на своме, да је ово наша земља, да је ово Србија.“ Изласком на шиптарске изборе. Па ко је овде луд?
Добро вели Марко Јакшић, ово је космичка издаја. А Никола Танасић детаљно објашњава шта значи жутоградско форсирање „Косовије“ и Тачијевих избора.
А кад се Србија „ослободи“ Косова, „пријатељи“ из ЕУ ће јој помоћи да се „ослободи“ и Војводине, вели Борис Алексић. Или највећи и највеликодушнији „пријатељи“ из Емирата, подсећа Александар Павић - али само док их не упитамо колико то у ствари помажу, јер би могли да се увреде.
За то време, односи са Русијом се систематски загађују, подсећа Милунка Лазаревић, док Врховни Жутник Vuchych инсистира да Србија мора да буде немачки савезник. Да имитира Бугарску, рецимо. Или Бандеристан.
На истоку некадашње Украјине - сада Републици Новорусији - против „националне гарде“ и бандеровских банди ратује Игор Стрелков, некада добровољац у БиХ, пише Ранко Гојковић. За то време, Мирослав Лазански подсећа зашто је Путин отишао у Париз, и зашто му Запад узалуд копа јаму.
Ово јесу мрачна и оловна времена, али извор моћи Империје није ни њена војска, ни њено богатство, већ лажи којима се они које узме на зуб сами победе, постајући жртве сопственог очаја. То је тајна и њиховог привременог успеха, и њихове неизбежне пропасти.
 |
| (Фото: Самсон Чернов, 1912) |
Један од примера је била конференција - наводно о 1. светском рату, а у ствари о самопромоцији организатора - коју је прошлог викенда уприличио Вук Јеремић. У његовом уводном слову ни речи није било о Србији, али јесте о потреби да се створи светска влада ради борбе против „климатске катаклизме“. И у њој нађе место за Џеремају, је ли. А звезда догађаја био је Кристофер „Срби су убице и злочинци“ Кларк, povijesnićar.
Трибина која је пар дана касније одржана у парохијском дому Храма Светог Саве прошла је готово незапажено, јер је на њој било речи о рату из српског становишта. А то је у окупираној и сломљеној Жутији непожељно.
Одговор се наслућује у подсећању да су у Златно доба Србије - оно исто које Кларк и слични њему проглашавају за злочиначко, агресорско, итд. - људи долазили из свих крајева Европе да постану Срби. А у ово данашње, оловно време, Србе терају свим силама да постану нешто друго. Проблем је што се Срби више и не труде да пружају отпор. Андреј Фајгељ то илуструје односом према ћирилици.
Медијска окупација је неподношљива. Тако империјално-квислиншки медији (нпр. Blijesak) и најмањи наговештај коректних односа са Русијом или Белорусијом проглашавају за „скандалозно“ терање „Србије у Азију“. Док, бива, немачко и англо-америчко гажење Србије представља ЕУропску утопију?
Како се изводи, и шта значи, операција „промене свести“ на отвореном мозгу, објашњава Срђан Воларевић. А да би обезбедили да човечност и чојство које су испливали на површину током потопа однесу Дунав и Сава, Државно Дно је аранжирало да новчану помоћ контролише агент Империје за лажирање избора; о томе, Драган Милашиновић.
Данас су на окупираном Косову и Метохији - тј. у самопроглашеној држави Тачистан - одржани некакви општи избори. И док су „Косоваријанци“ (односно Шиптари, како сами себе зову) „бирали“ између Тачија, Харединаја и Куртија, Србима је из Жутограда наређено да учествују на изборима „Републике Косове“. Званична линија, по речима жутог комесара Марка „Мегатренд“ Ђурића је да ће Срби тиме да покажу „Приштини да нисмо њихови поданици и да покажемо да смо своји на своме, да је ово наша земља, да је ово Србија.“ Изласком на шиптарске изборе. Па ко је овде луд?
Добро вели Марко Јакшић, ово је космичка издаја. А Никола Танасић детаљно објашњава шта значи жутоградско форсирање „Косовије“ и Тачијевих избора.
А кад се Србија „ослободи“ Косова, „пријатељи“ из ЕУ ће јој помоћи да се „ослободи“ и Војводине, вели Борис Алексић. Или највећи и највеликодушнији „пријатељи“ из Емирата, подсећа Александар Павић - али само док их не упитамо колико то у ствари помажу, јер би могли да се увреде.
За то време, односи са Русијом се систематски загађују, подсећа Милунка Лазаревић, док Врховни Жутник Vuchych инсистира да Србија мора да буде немачки савезник. Да имитира Бугарску, рецимо. Или Бандеристан.
На истоку некадашње Украјине - сада Републици Новорусији - против „националне гарде“ и бандеровских банди ратује Игор Стрелков, некада добровољац у БиХ, пише Ранко Гојковић. За то време, Мирослав Лазански подсећа зашто је Путин отишао у Париз, и зашто му Запад узалуд копа јаму.
Ово јесу мрачна и оловна времена, али извор моћи Империје није ни њена војска, ни њено богатство, већ лажи којима се они које узме на зуб сами победе, постајући жртве сопственог очаја. То је тајна и њиховог привременог успеха, и њихове неизбежне пропасти.
Нема коментара:
Постави коментар