Путин, Крим и Косово

В. В. Путин (фото: Факти)

У јучерашњем говору поводом повратка Крима и Севастопоља у Русију, руски председник Владимир Путин споменуо је и Косово, и бомбардовање СР Југославије. Неки медији су већ парафразирали Путина како је „Крим исто што и Косово“ - тј. претворили руски чин у подршку „неовисној републици“ Тачистан. И то не први пут. Али шта је руски председник стварно рекао?

Цео говор су данас у српском преводу пренели Факти; издвајам релевантне одломке:

...кримске власти су се позвале и на познати косовски преседан, преседан који су направили сами наши западни партнери, што се каже – својим сопственим рукама, у ситуацији која је апсолутно аналогна кримској признали су отцепљење Косова од Србије за легитимно. При том су свима доказивали да никаква дозвола централне власти земље за једнострано објављивање независности није потребна. Међународни суд ОУН се на основу тачке 2, члана 1. Повеље ОУН сагласио са тиме и својом одлуком од 22. јула 2010. године указао на следеће.

Наводим дослован цитат: „Никаква генерална забрана на једнострано проглашење независности не произлази из праксе Савета безбедности” – и даље: „Међународно право не садржи никакву забрану која би се применила на проглашење независности”. Овде је, што се каже, све крајње јасно.

Не волим да се користим цитатима, али ипак не могу да се уздржим да не наведем део још једног званичног документа, овога пута из Писаног меморандума САД од 17. априла 2009. године који је био представљен поменутом Међународном суду у време процеса о Косову. Опет цитирам: „Декларације о независности могу, а често се тако и догађа, кршити унутрашње законодавство. Међутим, то не значи да је дошло и до кршења међународног права”. Крај цитата.

Сами су то писали, трубили о томе по селом свету, натерали све да то признају, а сад негодују. Због чега? Деловање Кримљана потпуно се уклапа у ту, да тако кажем, инструкцију. Због нечега се оно што је могуће Албанцима и Косову (а ми се према њима односимо с уважавањем), забрањује Русима, Украјинцима и кримским Татарима на Криму. Опет се намеће питање, зашто?

Из Сједињених Држава и Европе слушамо да је Косово тобоже неки посебни случај. У чему се то, по мишљењу наших колега, састоји његова посебност?

Испоставља се да је током конфликта на Косову било много људских жртава. А шта је то – правни аргумент, шта ли?

У одлуци Међународног суда тим поводом се уопште ништа не говори. Знате, ово чак више нису ни двоструки стандарди. Ово је неки зачуђујући примитивни и праволинијски цинизам.

Не сме се тако грубо све користити искључиво у свом интересу, па један те исти предмет данас називати белим, а сутра – црним...

Путин се овде не позива на стварање „Косовистана“ агресијом, војном окупацијом и кршењем резолуције УН - став Русије је и даље да је „косовијанска“ тзв. независност повреда међународног права - већ на одлуку МСП из 2010, коју су изнудили Американци, да проглашење независности само по себи није противзаконито. У случају Косова, шиптарске привремене институције самоуправе нису имале право да крше Резолуцију 1244, јер је њихов легитимитет био заснован искључиво на њој.

Не верујете? Послушајте како је, пар минута касније, Путин говорио о нападу на СРЈ 1999:

Наши западни партнери на челу са САД у својој практичној политици највише воле да се руководе не међународним правом, него правом моћнога. (ваљда „правом јачег“)

Они су поверовали у своју изабраност и ексклузивност, у то да им је дозвољено да одлучују о судбини света, да у праву увек могу бити једино они. Они делују онако како им падне на памет: час овде, час тамо, примењују силу против суверених држава, формирају коалиције по принципу „ко није с нама, тај је против нас”. А да би агресији обезбедили привид законитости – прогуравају неопходне резолуције кроз међународне организације, а ако им то из неког разлога не пође за руком – потпуно игноришу и Савет безбедности УН и Уједињене Нације у целини.

Тако је било у Југославији, то добро памтимо, 1999. године. Тешко је било у то поверовати, сам својим очима нисам веровао, али су крајем 20. века по једној од европских престоница – по Београду - током неколико недеља наношени ракетно-бомбашки удари, а потом је уследила права интервенција. Шта, зар је постојала Резолуција Савета безбедности УН о том питању, која је дозволила такво деловање? Ни случајно.

Дакле, агресија НАТО из 1999 је била апсолутно противправна, па самим тим и стварање „Косовије“ силом и преваром нема основу у закону. Јесте непријатно, у одсуству бољег израза, што В. В. Путин уопште „уважава“ Шиптаре, чије се вишевековно понашање на Косову и Метохији може описати једино као геноцидна колонизација. Али да се из тога извлачи закључак да он одобрава то што се на Косову десило, како би имао оправдање за Крим, не стоји.

У ствари, једина спорна теза овде је да је косовска ситуација била „апсолутно аналогна кримској“. Тзв. независност Косова проглашена је после скоро девет година оружане окупације НАТО и етничког чишћења Срба, чему је претходила противправна агресија 1999. Ништа од тога се није десило на Криму.

Међутим, из Путиновог говора - како из овде наведених делова који се односе на Југославију, тако и остатка излагања - јасно се види да он не сматра насилно одвајање Косова од Србије легитимним, већ управо супротно, повратком Крима и Севастопоља у Русију даје наду жртвама „америчког мира“ деведесетих, заробљеним у границама које су једина тековина комунизма призната на Западу.