Јутрос сам коментарисао догађаје у Украјини за РТ.
Претходно сам прегледао вести водећих западних медија: Њујорк Тајмс, Би-би-си, Волстрит Журнал... све иста прича: добри храбри Украјинци, браниоци демократије и људских права, протестују масовно против издајничког режима који је цивилизацијски искорак ЕУропских интеграција жртвовао под притиском неосовјетске диктатуре у Москви... и томе слично, и тако даље.
Злонамерна замена теза, као и обично. Руководство у Кијеву није банда квислинга - ни руских, ни ЕУропских - већ људи који знају математику. У својој анализи - коју сам прочитао тек после - Срђа Трифковић цитира француски лист Le Monde Diplomatique, који отворено каже да је ЕУ „од Украјине тражила жртве а да им није понудила било какву значајну финансијску надокнаду“. Бројкама и словима, председник Јанукович је назвао понуду од 600 милиона евра помоћи „понижавајућом“, јер су трошкови прилагођавања Украјине ЕУропским прописима процењени на 14,7 милијарди евра - годишње! Значи за десет година би то износило скоро 200 милијарди долара, што је више од годишњег бруто националног производа Украјине. А не мислите ваљда да би се он повећао спровођењем десетина хиљада страница прописа о облику краставаца и главица купуса...
И то је суштина приче. „Споразум“ који је понуђен Кијеву био је понижавајући захтев за безусловну капитулацију, за економско, политичко и државно самоубиство. Замислите да вам неко представи овакву „супер понуду“: сутра да дате отказ, а онда ће они да се уселе код вас у кућу, да преузму све што имате, а вас да натерају да просите на улици како би платили трошкове њиховог боравка. А заузврат вам обећају да ће вам дати неку кинту за десетак година. Можда. Ако пре тога не банкротирају. Права ситница!
Цела прича о „злим Русима“ је класична замена теза и „држ'те лопова“: присила и превара су манир Брисела и Вашингтона, не Путинове Москве. Нема Путин армије невладника који шпартају светом и дижу „демократске народне револуције“ (у замену за приватна острва, виле са базенима, итд.), него управо ЕУ и САД - и то док њихов народ клизи у све већу беду, јер не може више да издржи огромни трошак белосветског империјализма. По најновијим подацима, амерички државни дуг је негде око 73 одсто БДП-а. Руски? 13,38 одсто.
ЕУропска унија није никаква митолошка земља дембелија. ЕУ су гладни Грци, дужни Ирци, корумпирани Талијани, опљачкани Кипрани, незапослени Шпанци, заборављени Португал. ЕУ су пољски печалбари, Бугари који долазе у Србију да копају кромпир, и хрватски нацисти.
А подршка „револуционарима“ у Кијеву у суштини значи да бриселски комесари заиста верују да је демократија шта год они кажу, а да је насиље савршено прихватљиво у служби „исправних“ (тј. њихових) циљева. Зар људи који су живели под таквом „логиком“ 70 и кусур година нису у стању да је препознају кад им се набија на нос?
Јасан ми је Виталиј Кличко - буквално ударен у главу, односно ударан, професионално, десет година. Разумем и оне из Галиције, који се поносе есесовцима и хтели би да се врате у Аустро-Угарску (звучи познато?) - мада знам да им ни тамо не би било ништа боље. Али који је клинац осталим „корисним идиотима“ професионалних отимача мозгова - иако их је мање него што причају западни медији, опет их је превише - е то никако не могу да схватим.
И нисте ваљда мислили да се ово односи само на Украјину...?
Претходно сам прегледао вести водећих западних медија: Њујорк Тајмс, Би-би-си, Волстрит Журнал... све иста прича: добри храбри Украјинци, браниоци демократије и људских права, протестују масовно против издајничког режима који је цивилизацијски искорак ЕУропских интеграција жртвовао под притиском неосовјетске диктатуре у Москви... и томе слично, и тако даље.
Злонамерна замена теза, као и обично. Руководство у Кијеву није банда квислинга - ни руских, ни ЕУропских - већ људи који знају математику. У својој анализи - коју сам прочитао тек после - Срђа Трифковић цитира француски лист Le Monde Diplomatique, који отворено каже да је ЕУ „од Украјине тражила жртве а да им није понудила било какву значајну финансијску надокнаду“. Бројкама и словима, председник Јанукович је назвао понуду од 600 милиона евра помоћи „понижавајућом“, јер су трошкови прилагођавања Украјине ЕУропским прописима процењени на 14,7 милијарди евра - годишње! Значи за десет година би то износило скоро 200 милијарди долара, што је више од годишњег бруто националног производа Украјине. А не мислите ваљда да би се он повећао спровођењем десетина хиљада страница прописа о облику краставаца и главица купуса...
И то је суштина приче. „Споразум“ који је понуђен Кијеву био је понижавајући захтев за безусловну капитулацију, за економско, политичко и државно самоубиство. Замислите да вам неко представи овакву „супер понуду“: сутра да дате отказ, а онда ће они да се уселе код вас у кућу, да преузму све што имате, а вас да натерају да просите на улици како би платили трошкове њиховог боравка. А заузврат вам обећају да ће вам дати неку кинту за десетак година. Можда. Ако пре тога не банкротирају. Права ситница!
 |
| карикатура на ФБ, оригинал Stiv Cinik |
ЕУропска унија није никаква митолошка земља дембелија. ЕУ су гладни Грци, дужни Ирци, корумпирани Талијани, опљачкани Кипрани, незапослени Шпанци, заборављени Португал. ЕУ су пољски печалбари, Бугари који долазе у Србију да копају кромпир, и хрватски нацисти.
А подршка „револуционарима“ у Кијеву у суштини значи да бриселски комесари заиста верују да је демократија шта год они кажу, а да је насиље савршено прихватљиво у служби „исправних“ (тј. њихових) циљева. Зар људи који су живели под таквом „логиком“ 70 и кусур година нису у стању да је препознају кад им се набија на нос?
Јасан ми је Виталиј Кличко - буквално ударен у главу, односно ударан, професионално, десет година. Разумем и оне из Галиције, који се поносе есесовцима и хтели би да се врате у Аустро-Угарску (звучи познато?) - мада знам да им ни тамо не би било ништа боље. Али који је клинац осталим „корисним идиотима“ професионалних отимача мозгова - иако их је мање него што причају западни медији, опет их је превише - е то никако не могу да схватим.
И нисте ваљда мислили да се ово односи само на Украјину...?
2 коментара:
Концизно и рјечито објашњено у 3 мин, није могло краће а јасније :)
Нешто ми није јасно око ових догађаја.. шта они мисле да постигну нпр са овим демонстрацијама? Шта и ако се обори влада и наредни одмах потпишу споразум, опет ће имати нестабилан и неодржив систем тј власт, неће се моћи све планирано тако лако спровести.. мени ово личи на намјерну дестабилизацију са циљем да се покрене грађански рат..
Даље, зашто су Украјинци толико дуго чекали и давали утисак да је то готово рјешена ствар, а онда одједном напречац одбили.. ЕУ услови им нису преко ноћи презентовани у форми ултиматума па да се чека да потпишу, то је био резултат једног дужег процеса, чији (по УА неповољни) дијелови су могли и раније да се препознају и изолују, а тиме припреми (домаћи) терен за одбијање или одгађање потписивања уговора.
На крају, шта ти мислиш, да ли је Кетрин Ештон нпр свјесна чињенице да ЕУ тј њени финансирају ове демонстрације? Да ли се може повући танка линија између демонстраната и директно ЕУ бирократије у Бриселу? Није ми јасно како координишу све те активности, одакле новац, ко надгледа и доноси одлуке.. неко би морао да има преглед на цијелом ситуацијом..
Шта мисле да постигну? Па вероватно репризу 2004. Власт. Не знам колико желе грађански рат, јер у отвореном сукобу предност имају Руси који су близу. Империја више воли да за мале паре користи "отпорашки кадар", па ако прође - прође. Поготово ових дана, када пара за освајања више нема.
Зашто су Украјинци чекали? Готово сигурно су покушали да "тврде пазар", како са Бриселом, тако и са Москвом. Па кад им је постало јасно да од Брисела нема уступака, а да Москва одбија да буде блесава и остави им повластице царинског савеза док они трче у ЕУропство, онда су преломили. А зашто нису припремали домаћи терен? Вероватно зато што не размишљају у кључу "управљања утисцима" попут западњака.
Ако се сећаш оног видео-снимка на којем Ештон не зна како Торис изгледа, биће ти јасно колико бриселске бирократе у ствари немају појма ни о чему. Не бих се чудио да унутар ЕУрократије постоји нека "дубока држава", тј. структура која заиста одлучује о политици ЕУ, док је званична структура само представа за наивне. Механизам одговорности? Па цела ЕУ је направљена тако да се нит одговорности максимално губи између доносиоца одлуке и њених последица.
Постави коментар