Не само зато што је то историјска српска земља, прекривена манастирима и светињама - али и зато.
Не само зато што је то суверена територија државе Србије, бесправно отета кршењем основног међународног закона, због чега је ономад суђено Немцима у Нирнбергу - али и зато.
Не само зато што се предајом Косова марионетска власт ставља ван закона, руши правни поредак (какав год да је) и саму државу - али и зато.
Не само због традиције, вере, идентитета, културе и историје, коју циљано, свесно и намерно покушавају да нам ускрате, покваре и оспоре - али и зато.
Али понајвише зато што пристанком на злодела непријатеља и његових домаћих следбеника, губимо право да будемо људи.
Да позајмим речи једног пријатеља, превише вредне да се изгубе у мору коментара: Косово је елементарни тест националне, грађанске и демократске одговорности ове земље према делу својих грађана - Срба, Горанаца, па чак и Шиптара (које режим наркотерористе Тачија посебно злоставља) који желе да остану грађани Србије, да живе на територији Србије, у својим кућама, на својој земљи. Које поданички расположени Одсрби желе да препусте Тачију зато што им је заморно да се њима баве.
Ово је цивилизацијски канибализам, издаја равна напуштању родитеља, сродника или првог комшије ако га је снашла нека невоља. После тога више нисмо људи, него звери.
На питању Косова се данас прелама хоће ли Србија сутра бити уређена држава, или дивља хорда у којој јачи гази слабијег. Држава је онолико смислена колико поштује сопствене законе. Оваква Србија, коју води Државно Дно, више нема смисао. Друштво постоји само онолико колико се брине за своје најугроженије чланове. Овакво друштво, које предводи квислиншки култ, више нема смисао.
Ако се одрекнемо Косова - не само комада земље, већ и људи који тамо живе, и идеје права и правде, а све то од нас данас траже - да би се додворили безобзирним силницима, губимо право да се зовемо цивилизованим људима. Сами себе проглашавамо за Старчевићев „пасји накот“; нудимо оправдање сваком освајачу и крвнику који је икада на нас дигао руку; пљујемо на сва претходна покољења која су крварила за слободу и правду; проклињемо сва покољења која ће доћи.
Одричући се себе, хулимо на Бога.
А од нас то и захтевају, јер другачије не могу да нас победе.
Зато Косово.
Зато 10. мај, у 12:44.
Какви будемо сутра, бићемо довека.
3 коментара:
Нека моја запажања у вези протеста и реакција на протест. Број присутних говори да Срба још увек има у Србији мада их није превише остало, вероватно нас има више у РС и дијаспори али барем није све изгубљено. Повратак СПЦ свом народу, најзад, је дивна вест. Оркестрирани напад на митрополита од стране жутила, ново-жутила и њиховог агит-пропа је само доказ да они стварно не знају ни шта раде, ни зашто то раде ни како ће даље. Криминалце на власти треба искључити из цркве, као што се то ради са свим другим криминалцима, и рећи им да се у цркви више не појављују. Што се захтева скупа тиче, могло је и простије: сиктер багро, враћај мандате.
Поздрав
Филип
Слажем се да би анатемисање Државног Дна било велики симболични искорак за Цркву. Свакако да ће их напасти жута штампа и цели апарат Култа, али шта их се то тиче? Ту су да поштују Божије законе, а не да се додворавају "Блицу".
Не треба потцењивати симболизам, јер много од њега зависи. Да митинга није било, култ би могао да се прави да има подршку народа за издају. То ради ионако. Али мислим да смо дошли до тачке када митинговање не може да постигне ништа више, и да је време да се ствари дижу на следећи степеник...
Мислим да им је циљ још нижи од тога да створе утисак "да имају подршку народа", стало им је да пред господаром створе утисак да ситуацију држе под контролом. Али ето сад се ту нађоше тај митрополит и владика па прете са избацивањем из цркве. Шта ће сад јадни? Какви ће они то несрпски владари Србије бити кад до тога дође? А паника је почела да се шири http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/u-beogradu-priveden-lider-ruske-desne-organizacije
Постави коментар