Зарадили сте пола осмеха. За цели још није време.
Радост што је пао Друг Бота је сасвим оправдана. Али не заборавите да је ботулизам остао, ништа мање опасан него што је био јуче.
Империјални медији пишу о „националисти“ Николићу. Али овај само што не пропева „Друже Бота ми ти се кунемо, да с ЕУропског пута не скренемо.“
Бота је био потрошен. Да цитирам његову омиљену фразу, учинио је све што је могао за своје иностране господаре. Можда су одлучили да толеришу крађу првог круга како би добили жуту владу, а онда сменили Боту као уступак љутитом народу. Ништа их не кошта, је ли. А на његово место онда довели новог човека, од којег би тражили да докаже своју кооперативност новим капитулацијама. Да ли је то црна фантазија или сурова стварност, сазнаћете већ за који дан.
Шта ако Србија није добила председника Николића, већ Ториса, новог Врховног Жутника? Врло брзо ће он морати да изабере. По томе шта буде чинио и како, знаћете. А онда?
Одговорност не престаје убацивањем листића у кутију. Тек тада почиње. Славите, ако морате, али нисте још заслужили. Посао није ни издалека готов. Бота је био врх леденог брега. Ваља вам топити остатак. За себе, за своју децу и унуке, за опстанак и будућност. За изневерено наслеђе славних предака. Или ако ништа друго, за инат душманима.
Идемо даље.
Радост што је пао Друг Бота је сасвим оправдана. Али не заборавите да је ботулизам остао, ништа мање опасан него што је био јуче.
Империјални медији пишу о „националисти“ Николићу. Али овај само што не пропева „Друже Бота ми ти се кунемо, да с ЕУропског пута не скренемо.“
Бота је био потрошен. Да цитирам његову омиљену фразу, учинио је све што је могао за своје иностране господаре. Можда су одлучили да толеришу крађу првог круга како би добили жуту владу, а онда сменили Боту као уступак љутитом народу. Ништа их не кошта, је ли. А на његово место онда довели новог човека, од којег би тражили да докаже своју кооперативност новим капитулацијама. Да ли је то црна фантазија или сурова стварност, сазнаћете већ за који дан.
Шта ако Србија није добила председника Николића, већ Ториса, новог Врховног Жутника? Врло брзо ће он морати да изабере. По томе шта буде чинио и како, знаћете. А онда?
Одговорност не престаје убацивањем листића у кутију. Тек тада почиње. Славите, ако морате, али нисте још заслужили. Посао није ни издалека готов. Бота је био врх леденог брега. Ваља вам топити остатак. За себе, за своју децу и унуке, за опстанак и будућност. За изневерено наслеђе славних предака. Или ако ништа друго, за инат душманима.
Идемо даље.
5 коментара:
Волео бих да поверујем како је Томислав играо веома лукаву, камелеонску игру којом би заметнуо свој траг пред "Империјом," да би је потом изневерио када се домогне власти. Наравно, то је сулуд сан, знајући како је "Империја" изузетно опрезна када су у питању њена улагања. Но, ако Николић крене оним путем којим се заветовао, не преостаје ништа друго нашем народу до тога да га збрише заједно са осталима са лица земље.
Чини ми се да Двери полако покрећу народ на буну против учињених му неправди и да ће их напокон пробудити иза сна комунистичког.
Најважније је да се недвосмислено поручи властодршцима да ће свака издаја бити најстроже кажњена. Једино тако ће Србија добити власт која неће служити странцима, јер ће се више плашити свог народа него њих. Живи били па видели.
@"Шта ако Србија није добила председника Николића, већ Ториса, новог Врховног Жутника? Врло брзо ће он морати да изабере. По томе шта буде чинио и како, знаћете. А онда?"
- Ako je to bio jedini nacin da Srbi konacno skapiraju odavno namestenu igru, i ako je dozive kao krajnje opasnu pretnju za sopstvenu egzistenciju, onda neka. Neka se i ovo desilo, kada nije moglo drugacije. ALI...ali sta cemo ako Srbi samo traze boljeg izvodjaca radova radova na projektu koji nema alternativu ?
Извођача радова тражи Империја. Срби су пословично несложни око ствари које хоће или неће, па тако и са ЕУропством.
По свему што видим, хоће га само они који мисле да знају како да се "уграде у шему," или они који су поверовали да ће у ЕУропству да се живи као некад под Брозом. А ни једни ни други у ствари немају појма како ЕУ стварно функционише - односно, да суштински нема разлике између ЕУ и овога што имају данас. Само што су еурократе имале шта да разваљују и то раде плански и полако, док су "наше" пустахије пошле са нижег нивоа, а радиле хаотично и намах.
Постави коментар