„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

уторак, 15. мај 2012.

Торис

Торис
извор: Вукајлија
Црни хумор је, ето, још увек жив. Торис, дакле, јер суштинске разлике нема између Друга Боте и човека којег сам некада звао Тони (ТОмислав НИколић). Бота обећава „сигурну будућност“ гроба. Тони, некада директор гробља, већ је сахранио бившу странку и издао кума, само да би дошао на власт. Некада су наши прадедови клицали „Боље гроб, него роб!“ Данас самозване елите нуде ропство до гроба. Земљо, отвори се...

Торис је имао прилику која се ретко пружа неком политичару: да покаже да му је више стало до Србије него до себе, тако што би одбио да учествује у фарси од другог круга намештених и покрадених избора. Пао је на том испиту. Ипак воли власт више од принципа.

Проблем са Торисом није што је „националиста“ или „тврдолинијаш“ - флоскуле којим га часте српски дописници страних агенција - већ што представља лажну промену. Цела његова платформа, све његове изјаве, његови спознори и сарадници, све указује на то да он неће водити Србију ништа другачије од Боте. Односно, да неће да укине жутократију, колико да сам постане Врховни Жутник. Ако мислите да ће између њих бити неке разлике зато што Торис чини зло из користољубља а Бота наводно из убеђења, лажете сами себе. Чак бих рекао да је Торис гори, јер је на путу до власти издао и продао много више, како би могао да постане Бота.

Кад смо већ код издаје и продаје, једино добро које је произашло из ове најновије преваре је спознаја о лажном карактеру такозване националне опозиције. Тај мит је почео да пуца већ 2008, када је Дачић устоличио жутократију. Онда је Николић уништио Радикале изнутра. А ДСС све време ћути као евнух у харему.

Има и зашто. Сетите се само фебруара 2008, када је Ботин реизбор (а сад се поставља питање колико је легитимно било и то гласање) директно довео до проглашења „независне државе Косова“. Тада је ДСС имала избор да направи реконструкцију владе. Тренутак је био идеалан: ко би се усудио да им замери, кад је народ беснео због увреде и издаје? Уместо тога, одлучили су да „врате мандат“ (односно „скрате мандат“, је ли) и расписали изборе чији је резултат била жутократија. Ако су тада знали да Николићу и Дачићу није веровати, зашто то нису рекли? А ако нису знали, зашто нису пробали? Било како било „враћање мандата“ је испало само пилатовско прање руку и бекство од одговорности - што је иначе јача страна те партије већ годинама.
 
Елем, не пада снег да покрије брег. Сад су све зверке показале свој траг. И слепи виде коме је стало до власти изнад свега, а ко заиста држи до неких принципа који су већи од живота, што вели песник. Погледајте у том мору лажова, превараната, сецикеса, кољидруга и кумоубица ко је остао да брани право на достојанство и част. Има их. Знате ко су. Не морам да вам цртам.

И онда се упитајте да ли је веровати онима који са великим осмехом на лицу тврде да су избори „крадуцкани“ али свеједно легитимни, да је ова и оваква власт (ДС-СПС-УРС-ЛДП) на њеима добила толику већину, а стварна опозиција није прешла цензус. Они као да нису свесни - што је малтене незамисливо, јер није реч о глупим људима - да би то значило да народ просто призива своје уништење, јер је до те мере скренуо памећу.

Ако је то стварно тачно, онда и ја који ово пишем, и ви који ово читате, треба ваљда да си пуцамо у главу. Али није тачно, и не може да буде тачно. Па чак и да неким случајем јесте тачно, немамо право да прихватимо ту одлуку. Све док и један једини Србин поштује косовски завет, светосавље и слободу за коју су генерације дале своје животе, он не сме и не може да прихвати нестанак. И неће.

2 коментара:

M. Cernisevski је рекао...

Jedino na tvom blogu procitas ovaj izvanredan tekst. Zar se nikome nije dopao, ili ne pratim dovoljno ostatak blogosfere ?

Gray Falcon је рекао...

Пренела га је Васељенска, и још неки, колико знам.