Пре неки дан се на интернету појавио снимак на којем два Србина наводно прете да ће рушити холандске насипе у знак протеста против суђења Радовану Караџићу, Ратку Младићу и Војиславу Шешељу пред Хашком инквизицијом.
Који дан касније, аутор снимка Мирољуб Петровић објаснио је да се ради о практичној шали, коју су ето холандски безбедњаци и злонамерни новинари у Холандији и Србији схватили озбиљно.
Е па Мирољубе, није смешно.
Ако постоји једна константа у односу Срба и тзв. међународне заједнице од 1991. наовамо, то је да упркос стравичној сатанизацији, санкцијама, бомбардовању, окупацији и подршци убицама и прогонитељима Срба, одговор на то никада није био тероризам. „Српски терористи“ постојали су само у машти Холивуда и злонамерних теоретичара завере склоних замени теза.
Насупрот томе, постоји дугачки списак стварних терориста који су „захвалност“ на подршци Империје преточили у џихадистичке нападе - у Авганистану, у Немачкој, у самој Америци, а ено јесенас и у Сарајеву. Е сад, пошто су ти напади незгодне чињенице које одударају од званичне фантазије о невиним жртвама захвалним племенитом витезу на белом коњу (тј. Империји), онда се заташкавају или игноришу. Али то је њихов проблем.
Када се неко ко каже да ради за српску ствар чак и нашали тероризмом, то онда постаје наш проблем. Досадашња сатанизација је имала итекако разорне последице а да притом са чињеницама није имала никакве везе. Па зар ико нормалан онда може да помисли да злонамерни неће просто скочити да искористе прилику да Србе оптуже за тероризам, ако им ту прилику сами пруже?
Презир и отпор према неправди Империје може да се изрази на безброј креативних начина, од којих би неки можда завредили и позитивну пажњу медија (барем на дан-два, док не стигне обавезни бефел да се о Србима мора писати само негативно). Уместо тога, Петровић и његов саучесник изабрали су глупу и неотесану „шалу“.
Можемо о Холандији и Холанђанима да мислимо шта год хоћемо, али то је земља која великим делом испод нивоа мора, и опстанак милиона њених становника зависи од насипа и брана које то море држе под контролом. Зато свеку претњу тим бранама морају да схвате озбиљно - чак и кад се ради о хумору који то у ствари није.
2 коментара:
То је оно на шта је Толкин мислио када је упозоравао преко Гандалфа да "не употребљавамо Сауронов прстен против њега".
Да. А Саруман је најбољи пример како то на крају испадне.
Постави коментар