„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 23. јул 2011.

Око Соколово #28

1112. дан жутократије.

У среду обелодањено хапшење Горана Хаџића, својевременог председника РСК, наводно је требало да стави тачку на уцене и притиске из Брисела. Ето, Србија је „испунила своје међународне обавезе“ и предала Хагу све главе које су тражили. Зар сад није ред да се деблокира процес приступања ЕУропској унији? Зар сада није требало да настане жутопија и свеопште благостање, у којем ће с неба да падају печени фазани на плавим пладњевима порубљеним жутим звездицама?

То што је понеко у народу још и могао да поверује у ову небулозу је мање-више разумљиво. Дуго већ траје свеопшта беда (упитајте се, међутим, да ли можда намерно - како би онда могли без проблема да вам обећавају баш глупости?). Али то што су жутократе поверовале у сопствене фантазије наводи на закључак да, упркос својим вештинама политичке манипулације, нису баш најбистрија сорта.

Чак и Тадићу мора да је сада јасно, каже Ратко Дмитровић, да га је Империја пустила низ воду. Сад само не знамо хоће ли он да прихвати ту реалност, или ће покушати да купи још мало политичког живота новим капитулацијама.

Знајући ум Врховног Жутника, ово потоње изгледа извесно - али постоји могућност да баш Империја то спречи. Наиме, пише Жељко Цвијановић, чак су и Вашингтон и Брисел затечени степеном до којег је Друг Бота потрошио ову власт. Пројекат трансформације Срба у Жутне још ни издалека није завршен. Империја мора сада да осмисли комбинацију које би јој омогућила да Србију задржи под контролом. Могло би да се деси да мало попусти дизгине, тек толико да умири народ, који је већ толико озлојеђен да је престао да шушка. А зна се шта се ради кад чаршија престане да шушка...

За то време, велика пљачка Србије се наставља без предаха. Драган Вучићевић пише о томе како су жутократе пустили „медијске кербере“ на министра Мркоњића: „Ови који данас проглашавају Мркоњића за највећег лопова и лажова имају само један циљ - да сакрију врховне лопове и лажове“. А како само владајућа странка систематски пељеши државу и народ, илуструје Предраг Митровић.

И онда се Драгомир Антонић с правом пита, зар такву државу ико треба да поштује? Па одговара сам себи, а и нама: „Поштује се оно што вреди. А ви господо на власти не вредите ништа.“

Сав трулеж и беду жутократије одлично илуструје „моно фарса“ Љубише Спасојевића, „Жица са три лица." Иначе, морам да напоменем да је Спасојевићев сатирички опус (погледајте архиву Видовдана) био инспирација за неколико термина у Соколовом Лексикону.

Жутократија је можда пред издисајем, али то не мора да буде добра вест. Како то сад? Имајте на уму да је циљ Империје „коначно решење српског питања“ (како се једном изразио колумниста Њујорк Тајмса Роџер Коен). Кључни елемент тог процеса је физичка, али и психолошка, ампутација Косова и Метохије. Потпуна капитулација жутократа по том питању, како илуструје Милош Чернишевски, још мало па је завршила посао. Али зашто онда Вашингтон саботира те тзв. преговоре (како тврди Цвијановић)? Можда зато што су властодршци Империје схватили да Борат више нема морални капацитет за предају Космета, па чекају да то уради неко са мало родољубивијим резимеом...

Значи, ако жутократија цркне сама од себе, замениће је не слобода - за коју се, ето, Срби нису изборили - неко неки други облик ропства. А онда, све испочетка...

Не смемо да дозволимо да нам тренутни проблеми затворе видик и сакрију много веће - да не видимо шуму од дрвећа, што би рекли Американци. Пада ми на памет један текст Милована Данојлића с краја јуна, баш о значају перспективе.

Од петка је сајт НСПМ недоступан.

Јутрос је Лондону, у 27. години, преминула Ејми Вајнхаус. Онај тужни наступ у Београду, поводом којег се дигла толика прашина (али само зато што је једна трећеразредна америчка ТВ-персона увредила министра ШуНАТОВца), био је њен последњи концерт.

Један Норвежанин је јуче прво ауто-бомбом напао зграду владе у Ослу, а потом се одвезао на острво где се налази летње одмаралиште за омладину владајуће странке. Обучен као полицајац, представио се као додатно обезбеђење због бомбе у Ослу - и хладнокрвно почео да пуца, док му није нестало муниције. По најновијим извештајима, број жртава је прешао 90. Мотиви напада су још увек непознати.

1 коментар:

Bojan је рекао...

Само један коментар око сајта НСПМ-а. Њихов проблем са доступношћу траје 1-2 мјесеца. Пошто сам стручњак у тој области, обраћао сам се редакцији више пута али нисам добио одговор. Примјетио сам да су од тада радили интервенције на сајту тако да је у принципу могуће свако 2-3. учитавање.