Поново о коментарима

Већ раније сам на овом блогу објаснио зашто не дозвољавам отворене и анонимне коментаре. Иако је регистрација на блогеру довољно брза и једноставна да ни издалека не обесхрабрује онолико вулгарних психопата као што је то некад био случај, те две-три додатне минуте ипак делују на лељост многих који немају паметнија посла него да се вербално иживљавају над паметнијима и пристојнијима од себе.

Поводом неких од коментара који су пристигли на кратки есеј о дискриминацији, хтео бих да појасним свој став према коментарима уопште, тако што ћу да цитирам следеће објашњење, које у потпуности делим са долепотписаним аутором:

"Коментари на овој страници су затворени. Ово ће понајвише сметати европским читаоцима, чију је слободу говора увелико отела држава, а с њом и способност да протестују против непочинстава режима који им раде о глави. Због тога се наијскреније извињавам.

Мој став је, међутим, да је од слободе говора важнија слобода неједнакости. Има људи чије мишљење не би требало да се чује. Не због интелектуалног суда према садржају тог мишљења, већ због моралног суда према његовом изражају.

Истински конзервативци, за разлику од данашњих патворених, желе да пронађу и врате оне вредности и концепте у животу које смо некад имали, па смо их сулудо одбацили. Међу тим вредностима је и пристојно понашање. Ако нисте у стању да будете пристојни, није вам место у друштву људи који то јесу...

Кад купите магазин у штампи, на њему нема флека од пива, хране или бљувотине других читалаца. Нажалост, на интернету се те флеке појаве у секцијама за коментаре. Једног дана ће можда постојати технологија којом би те флеке биле уклоњене пре него што загаде иксуство следећег читаоца. До тог дана, коментари на овој страници ће остати затворени.

"Такуан Сеијо", Бриселски журнал, 7. март 2009.

Нисам спреман на овако радикалан корак, јер је један од циљева овог мог блога управо да понуди алтернативне перспективе једноумљу које доминира нашим просторима, било оно ЕУропско, атлантистичко, етатистичко или неког другог карактера. Тој сврси највише доприносе коментари који износе додатне аргументе и податке (било у прилог нечега овде написаног, било против) или постављају питања. Таквих, срећом, има.

Све пријављене коментаре читам - или бар почнем да читам - и немилосрдно бришем све што сматрам шкартом. Свако има право на став, али то не значи да ја имам обавезу да га саслушам, а још мање да га објавим. Трудим се, међутим, да немам неразумне стандарде; рецимо, објавићу коментар за који сматрам да је глуп ако мислим да бих одговором на њега допринео бољем разумевању дискусије.

С тим на уму, онда, коментаришите.