”Дискриминација” је занимљива реч. Мало људи зна шта то у ствари значи. Као последица политизације језика, кад се каже ”дискриминација” мисли се малтене увек и искључиво на третман појединца или групе на основу идентитета или припадности. Али изворно значење ове речи (Lat. discriminare) је разликовати, односно уочити посебност некога или нечега.
Претпостављам да је ова реч у модерни политички жаргон ушла током шесте деценије двадесетог века, када се у Америци водила борба против расне дискриминације. Дакле, не против дискриминације саме по себи, већ како би се из јавног живота елиминисао неједнак третман људи на основу боје коже. Као и сви политички процеси, и овај је довео до непредвиђених последица. Од жеље да се укине државна дискриминација против одређених група, дошло се до ситуација где одређене друштвене категорије уживају посебну заштиту државе. Дакле, држава дискриминише у њихову корист!
Тренутно се у Србији диже велика прашина око предложеног закона о дискриминацији (односно о забрани исте, је ли). Чујем да је закон преписан од Холандије - земље чији морални и друштвени стандарди и у ЕУ и на свету важе за неуобичајено ”опуштене”. Али слагали се ми с тим стандардима или не, они су кудикамо другачији од српских. Имајући то на уму, традиционалне верске заједнице су писмено протестовале против оваквог закона, јер се њиме управо намеће ова раније наведена врста дискриминације, дакле државна заштита одређених група. Предводник ове иницијативе јесте Српска православна црква, али су је потписали и водећи представници католичке, исламске, протестантске и јеврејске заједнице. У одбрану закона устали су нама добро познати ЕУфоричари, невладници, некадашњи секретари ЦК а сада веће демократе од Солане, који инсистирају да се закон усваја такав какав је, иначе Србија није ЕУропска и нема јој будућности. У својим наступима, невладници су се искључиво обрушили на СПЦ, показавши тако да они сами итекако практикују - дискриминацију.
Значи, дискриминација је лоша када је врше ”они,” а добра када смо у питању ”ми”?
Када би се тај предложени закон односио на државу Србију - односно, налагао држави Србији да једнако третира све своје држављане, без обзира на верску, националну или какву год друго припадност, онда би то била друга прича. Али то онда не би значило специјалне државне субвенције (из џепа целог народа) за ”активисте” тзв. невладиних организација попут рецимо ”Квирије,” какве се дају данас. Или обавезу да се покаже фаворитизам приликом запошљавања, продаје станова или чега све не на основу нечије расне, верске или неке друге припадности. А будите сигурни да се управо такве ствари предвиђају овим законом.
Једно је инсистирање на једнаким правима, а друго је тражење посебних. Или можда живимо у орвеловском свету где су неки ”једнакији” од других?
5 коментара:
Promasili ste poentu.
Stvar je u tome da postoji demokratska procedura i u okviru nje period u kome traje javna rasprava u kome sve zainteresovane strane mogu uticati na oblikovanje zakona u ovoj ili u onoj meri. E, sad crkve su odlucile da je njima ispod casti da ucestvuju u jednoj takvoj proceduri, i pozelele da demonstriraju svoju moc povlacenjem zakona bukvalno noc pred usvajanje. E to ne moze, ako hocemo da budemo drzava.
Ko im je kriv sto su propustili vreme kada su mogli da uticu na zakon. Niko im ne bi nista rekao tada, ovako sada nemaju pravo ni slovce da promene. Neka se nauce za ubuduce.
Не, мислим да нисам ништа промашио. Позивање на процедуру и неки демократски принцип би овде било ваљано само у случају да се такве процедуре и принципи у ствари практикују. То у Србији није случај, већ се закони и прописи доносе како је коме драго, пишу се у тајности и изгласавају пописом посланика (јер нема теоретске шансе да ико гласа мимо наређења страначких шефова). Тако се не гради држава, већ демократура.
Уосталом, ако су религијске заједнице (сумњам да би Јевреји и муслимани пристали на термин "цркве") заиста промашиле рок за допринос расправи о закону, зашто је онда предлог повучен са гласања?
Чак и да сте сасвим у праву око свега овога, аргумента ради, то не мења чињеницу да се против дискриминације бори - дискриминацијом! Што свакако нема смисла.
Ja mislim da vi smatrate da homoseksualci ne treba da postoje.
Откуд сад то? Само зато што сам против закона који би 1) дао огромна овлашћења већ превише моћном државном апарату и 2) употребио та овлашћења за увођење специјалних привилегија одређеним групама (толико небулозно дефинисаним да би то данас могли да буду хомосексуалци а сутра било ко), испада да сам ја против постојања хомосексуалаца?
Не само што је мени апсолутно свеједно да ли хомосексуалци постојали или не (а ваљда је њихово постојање непобитна чињеница), већ мислим да би и држави требало да буде сасвим свеједно какви су сексуални апетити и навике њених становника. То јој једноставно не спада у опис посла. Верским заједницама то не може и не сме да буде свеједно кад се ради о њиховим верницима, али колико ја знам већина хомосексуалаца су по убеђењу секуларни хуманисти, према томе ни ту конфликта нема.
Једино је спорно то што хомосексуалци траже специјалну заштиту од државе за свој животни стил. О томе би можда могло да се расправља да је Србија земља изобиља, али у ситуацији где су Срби угрожена врста а државу Србију пљачка ко стигне, такав захтев је у најмању руку неукусан.
Горане, стварно не могу да разумем на основу чега изведосте овакав закључак. Мени то личи да у недостатку аргумената ви сад износите овакву тврдњу, што је иначе позната појава код људи са сличним убеђењима.
Добар текст о дискриминацији је написан на једном одличном блогу:
U zakonima velikog broja država postoje odredbe o pozitivnoj diskriminaciji određenih društvenih grupa samo zato što su one monopolisale svoj manjinski politički uticaj. Diskriminacija je diskriminacija i nije u skladu sa prirodnim pravima, pa bila ona pozitivna ili negativna. Pozitivno diskriminisanje Crnaca u Americi pod uticajem njihovog lobija, žena u Evropi pod uticajem levičarskog feminizma ili homoseksualaca negde zbog sistemski infiltriranog gay lobija je jednako kao i negativno diskriminisanje adventista ili zilota u Srbiji zbog infiltriranja SPC-a u državu ili istih tih homoseksualaca i žena u Iranu zbog teokratski utemeljene države. Svi trebaju imati jednake početne pozicije, svi trebaju imati jednake uslove, svi imaju ista prava, država ne može da se meša ni pozitivnim ni negativnim diskriminisanjem. Sad to ne znači da je zabranjeno da neko misli nešto o pederima, adventistima ili SPC što je sve najgore, naravno da nije, ali to znači da niko ne može da tera državni sistem da on donosi (pravne i fizičke) akte protiv pedera, adventista ili SPC samo zato što ih on i njegovi istomišljenici mrze i zato što država ima monopol sile da nešto učini po tom pitanju. Neko može biti "progresivan" ili "konzervativan" koliko želi i taj svoj stav može argumentovati, ali ga ne može nasilno poopštavati na celo društvo jer onda čini nasilje nad drugim ljudima koji možda ne misle isto.
Постави коментар