„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 27. август 2014.

Сваких 30-50 година, Запад долази са мачем

После параде заробљених нациста, 24. августа, премијер и министар војни Доњецке народне републике одржали су конференцију за штампу. Оригинални видео-снимак на руском, са преводима на неколико језика, објавили су су добровољци и сарадници колеге Степског Сокола, чији се блог Vineyard of the Saker претвара у истински међународну медијску организацију.

Напомињем да превод није мој; само сам га уредио за лакше читање, исправио ту и тамо нека имена и граматичке грешке, и подвукао по мени најбитније делове. ~ Сиви Соко

В. П. Кононов (лево) и А. В. Захарченко (десно), 24 август  2014
[Александар В. Захарченко, председник Савета министара Доњецке народне републике] Као што сви знате, пре недељу дана смо објавили наш план за напад. Jуче смо почели. До јуче смо се припремали за напад, испитивали освојену технику, наоружавали војнике, и тестирали комуникацију између различитих војних формација. Сада могу поносно да кажем да смо формирали 2 тенковска батаљона, 2 артиљеријске бригаде, 2 Град дивизије, 1 механизовани пешадијски батаљон, 3 пешадијске бригаде и ваздушну бригаду за специјалне намере.  Све ове јединице су сада добиле војне бројеве.

Систем комуникације је регулисан, и формиране су 2 пољне болнице и 1 бригада за ремонт. Почели смо тестирање свих јединица у борби. Јуче смо отпочели напад на непријатељску групу у Амвросијевки.

Према нашим подацима, за време офанзиве, непријатељ је изгубио 45 јединица војне опреме, заробили смо 14 јединица опреме, и око 1200 људи је рањено или убијено. У овом тренутку постоје 2 „казана“, Амросијевка и Старобешевскаја.

Почели смо напад у 4 ујутру на Еленовку, где се борбе воде још увек. 2/3 Елевновке је под нашом контролом. Надамо се да очистимо ова места пре поноћи. Ипак, офанзива се неће на томе завршити. Ми ћемо наставити све док не ослободимо сва насељена места у Народној Републици Доњецк. Војска је спремна и имамо подршку народа. Биће више и више заробљеника.

Сада, што се тиче Параде. Намерно сам изложио трофејску опрему на Тргу Лењина. Све што дође код нас од Кијева ће завршити у истом стању, пре или касније. Што више дође, то ће бити лакше за нас да се обнови наша привреда. Као што можда знате, металургија је један од наших главних индустрија.

Хтео бих да се захвалим министру одбране за блиску сарадњу, разумевање изазова са којима се суочава влада, за његову неограничене способности за рад и за његову личну храбрости.

[Владимир Петрович Кононов, министар одбране ДНР]

Поштовани новинари, ТВ публико, ја бих да апелујем на вас. Украјинска агресивна окупаторска армија је дошла на нашу земљу. Довели су са собом националистичку идеологију која нема поштовање према људском животу. Њихов једини интерес је наша територија и ресурси. Они крену у њихове зле нападе на стамбене цивилске комплексе са бабама, женама, и децом.

Баш јуче су отворили ватру на стамбену четврт и убили девојчицу од 9 година. Ту није било војника.

Они се користе подлом тактиком моблиних минобацачких група које дођу на једно место, пуцају 10-20 минута и брзо оду. Ми већ имамо све податке о кретању ових минобацачких група. Они ће ускоро бити неутралисани.

Сада у вези са оружаним снагама. Ово је јединствена снага са принципом неподељене власти који спречава непослушност и неред, у супротности са онима који називају ДНР армијом Махновиста, итд. (Нестор Махно је био вођа украјинских анархиста у грађанском рату 1920-их, прим. Сиви Соко) То је лаж коју шити Кијевска хунта као и они коју су пустили тенкове, Градове и артиљерију против свог народа.

Сада можете да постављате питања.

Да ли милиција гађа куће?

[Захарченко] Дозволите ми да вас исправим одмах. Ми смо били „милиција“ пре 10 дана. Данас, ми смо оружане снаге Доњецке Народне Републике. Оружане снаге ДНР ни на који начин гађају стамбена насеља и куће. То не радимо и никада нећемо то радити. Ово је наша домовина, наша земља, и наша отаџбина. Ово је рат на нашој територији коју желимо да сачувамо. Нисмо животиње. Ми се не боримо у Кијеву, ми се боримо код куће.

Канал 1, Москва. Како бисте окарактерисали одговор украјинских оружаних снага на вашу офанзиву? Да ли су били свесни тога? Да ли су они у конфузији, пружају отпор или се повлаче?

[Захарченко] Највероватније су знали о нашем контранапада јер нисмо чували тајну. Они нису знали време и место напада. Постоје регуларни војни официри коју су нажалост дипломирали на Совјетским војним школама и академији. Они су се припремали за различите опције, и погодили неке од њих.

Борбе су биле тешке, јер се регуларне јединице боре добро. Регуларна војска се заиста бори, бива поражена, али никада не одустаје. Они који се повуку су батаљони Шахтерск, Ајдар итд. Већином их је лако напасти јер се повлаче после првог метка и никада се не упуштају у директан обрачун. Они се обично повуку и позиву редовне јединице, а онда почну да нападају заједно.

Опет, борба је веома тешка, можете осетити супериорност непријатеља у њиховој количини опреме... Да вам дам идеју о интензитету борби: пређемо око 40 км на дан.

Парада ратних затвореника коју смо видели ово после подне, зар није против свих хуманитарних конвенција и достојанства?

[Захарченко] Као адвокат, могу да кажем да нисмо урадили ништа против међународног права. Затвореници нису били голи или гладни. Покажите ми један међународни закон који забрањује парадирање затвореника. Ми нисмо учинили ништа илегално.

Шта је била поента параде? Да ли сте покушавали да пошаљете поруку Кијеву? Зашто сте донели одлуку да парадирате ратне затворенике?

[Захарченко] Кијев је рекао да ће марширати на паради у Доњецку 24. [августа]. То се и десило. Порошенко није лагао. Били су овде заједно са својом опремом.

Ове недеље Луганск је добио хуманитарну помоћ из Русије. Да ли сте ишчекивали такву помоћ, и када очекујете да ће доћи?

[Захарченко] Јуче смо је очекивали, чак пре Луганска. Наш град је већи од Луганска тако да је било логично да нама прво пошаљу. Али ситуација у Луганску је много тежа, тако да је тамо прво послато. Надам се да ћемо добити помоћ ускоро.

Да ли постоје преговори о условима испоруке?

[Захарченко] Да, преговори су вођени истог дана као и за Луганск, али, нажалост, нисмо је добили.

Да ли ће Луганск делити помоћ са вама?

[Захарченко] Као практичних пословни менаџери, ми бисмо то волели. Међутим, са хуманитарне стране ми разумемо да је ситуација тежа тамо. Морамо да се ослонимо на сопствене ресурсе за сада. Надамо се, помоћ ће ускоро доћи.

Постоје историјски паралеле са јулом 1944, са маршом нациста. Да ли се то десило случајно или је то учињено намерно?

[Захарченко] Искрено, недавно смо видели ознаке 2. посебне бригаде: Комплетан грб СС дивизије Галиција, 79 СС Галиција беџ. Када смо видели цео симбол ове дивизије….Многе Руске породице су претрпеле губитке у Другом светском рату. Један од мојих предака из моје породице је се борио против СС дивизије Галиција.  Ово није само паралела, ово је генерацијски: Мој прадеда, а сада ја, и иста дивизија.

Зато је се десила жеља да се понови 1944 тако да они схвате да се ово већ десило и понавља се са истим резултатом. Сваки пут када неко дође у Русију са мачем „од мача ће да гине“. На жалост, драги новинари, Запад покушава да нас нападне по правилу сваких 30-50 година.  То јест, сваких 30-50 година западна цивилизација покушава да наметне своје мишљење и начин живота. Први светски рат, Други светски рат, Кримски рат пре тога и тако у дубинама историје. Као резултат тога, Запад традиционално добија пад Берлина, Париза, итд. Постоји Маидан сваке године у Кијеву „Ко не скаче тај је Москаљ“. Запад долази сваких 30-50 година да добије оно што заслужује. Сада 2014. они благо касне.

Какву врсту помоћи добијате од Русије?

[Захарченко] Појединци и поједине организације нам шаљу храну, одећу и лекове. Рамзан Кадиров је скупио хуманитарну помоћ вредну 70 милиона долара која сада чека у Ростову. Није био државни програм, то је од Републике и председника Чеченије.

....експерти артиљерије из Самаре?

[Захарченко] Ја ћу позвати неколико официра француске морнарице, који желе да се боре са нама. Они су спремни да дају интервју. Имамо Европу која се бори поред нас. Европске идеје једнакости, братства, и француске револуције, као што је Марсељеза, одјекују од патриота Француске. То значи, нација није мртава, јер има такве представнике који су спремни да иду у далеко место да се боре за своје идеале, за које је Бастиља некад узета.

Да, постоје добровољци: Французи, Руси. Да ли је то лоша ствар? То је сјајно.

Да ли се регуларне руске војне јединице боре на вашој страни?

[Захарченко] Ако мислите да Русија шаље своје редовне јединице овде, дозволите ми да кажем нешто. Да Русија шаље своје редовне јединице, ми не би овде причали о боју за Еленовку. Ми би причали о боју за Кијев и могућем освајању Лавова.

Ово је рат на нашем тлу, за нашу територију. Имамо прилив добровољаца из целог света. Наравно, руска помоћ би било веома пожељна, али са политичке тачке гледишта то је немогуће и нереално.

Узгред, хвала европским земљама. Ви не признајете овај рат, као што нисте признали Велики отаџбински рат, зар не? Подржавате анти-терористичку операцију против терориста и сепаратиста.

Зар нисте развили повељу слободне територије, верујем, у Швајцарској? Територија има право на самоопредељење и одвајање после референдума. Немачка живи према истим принципима. Биће референдум у Шкотској ускоро. То јест, ви називате ваше принципе демократским и изводите их (скоро) демократски.

Пример Чехословачке је био миран. Југославију сте, нажалост, поцелали на хиљаду малих комада. Користећи војне методе. Иста ствар се дешава овде. То јест, ако престанете спроводити политику двоструких стандарда моћи ће те да разумете људе овде.

Шта је наша кривица? Кривица Доњецка, Донбаса, наше земље? Да смо питали да живимо одвојено? Да смо хтели да живимо како ми хоћемо? Да говоримо свој језик? Да правимо пријатеље са коме ми желимо?

Нисмо хтели да идемо у Европу. Имамо различите менталитете, религију. Али ми имамо другачију религију. Ми желимо да идемо на исток. Желели смо да живимо онако како желимо, али није нам било дозвољено. Прозвали су нас терористима и сепаратистима.

Имајте на уму, нисмо ми почели да освајамо регионалне управе, нити смо палили окружна одељења. То је Мајдан радио. Слогани: „Не олигархији“, „Једнакост и братство“, „Слобода религије и језика“, „Слобода избора“ - све ово су пароле са Мајдана. Ми желимо исту ствар. Па зашто смо ми лоши момци? Шта смо урадили да заслужимо да нас бомбардују из авиона? Пуцају из тенкова? И бацају фосфорне бомбе на нас?

Објасните ми шта је антитерористичка операција ?! У то су укључене полицијске снаге и тајне службе а не регуларна војска, војна возила и авиони. Поштовани новинари, исправите ме ако грешим. Ако смо ми терористи, онда са нама треба да се боре Украјинска полиција и службе безбедности.

А 30, 25, 95, 72, и 76 – цела Украјинска армија је на нашој територији. 3 мобилизације, Национална гарда, територијални батаљони, приватни батаљони Ајдар, Азов, Шахтерск, Донбас, Дњепар 1, Дњепар 2, Дњепар 3, батаљон Кијев, и сад Кривбас.

Шта смо ми учинили? Шта је наша кривица? Чињеница да имамо гас, због чега желите да избришете цео Славјанск са мапе? Или било које друге финансијске интересе?

Ми смо сви потомци славних предака. Ми сви имамо претке на које смо поносни. Само између нас двојице постоје два Хероји Совјетског Савеза. Ми смо још у стању да држимо оружје у нашим рукама! Ми смо прогутали са мајчиним млеком жељу да живимо у слободном и срећном Донбасу.

Рећи ћемо сваком ко дође да нас повреди на нашој земљи; борићемо се зубима и ноктима за нашу Отаџбину. Кијев и Запад су направили велику грешку што су нас пробудили.
Ми смо вредни људи. Док су други скакали на Маидану за 300 гривни, наши људи су били у руднику, вадили угаљ, топили метал и сејали усеве. Нико од нас није имао времена да скаче, ми смо били заузети радом. Када особа која је јуче радила са чекићем или возила комбајн, данас седне за волан тенка или Града, или узме аутомат, линија је пређена и ништа га не може зауставити. Онај који је напустио свој посао зна да ће се борити до краја и свог последњег даха. Можете пренети другима: не будите успавану звер. Немојте.

Док још увек постоји могућност, дозволите да мајке поштеди своје синове. За неке, ово ће бити страшне вести: још увек лежи неколико стотина тела Украјинских војника испод Степановке, Саур-Могиле, које се воде као нестали.

Породице добију писмо: „нестали у акцији“. Они су заправо мртви. Кијевске власти то намерно раде. Стотине и хиљаде мртвих у више од десетак гробова. Ја то званично објављујем. Реците свима да ако су добили писма „нестали у акцији“, онда је ваш муж, брат или син највероватније погинуо.

[Владимир Петрович Кононов] Могу вам дати један пример из битке 72. и 25. батаљона против нас у Шакхтерску. Имам сва документа војника који су изгорели поред машинерије. Вратили смо тела Украјинској војсци. Две недеље касније, добили смо информацију да су „нестали у акцији“. Зашто су се онда трудили да покупе тела?

Извештава се да Украјинска војска од почетка конфликта има 12.000 убијених, 19.000 рањених и 5.000 несталих. Они нису нестали, они су погинули и сахрањени испод Карачуна, у Красном Лиману. Они су бацали тела из хеликоптера са каменом везаним за ноге, у Плаво језеро код Славјанска...

[А.В. Захарченко] Владимире Петровичу, немојмо узбуђивати новинаре са тако језивим детаљима...

Порошенко је рекао да свих 120 људи од 1200 који су учествовали у паради у Кијеву ће ићи на Исток. Сада желим да кажем: Не желим да се борим. То није био мој избор, али ја ћу се борити до краја за моју земљу, без обзира на то ко, када, и колико су бројни. Ово је рат до уништења. Нажалост, Словени се боре између себе и уништавају своје најбоље људе.

Желимо да кажемо свој родбини и мајкама: не шаљите своје синове овде. Оставите нас на миру. Оставите нас да живимо слободно и у миру. Нисмо дошли код вас у Кијев, Дњепропетровски, или Запорожје. Ми не харамо ваша села, не силујемо ваше жене, не убијајмо ваше старе и крадемо њихова војна одликовања. Сећате ли се призора - одликовања за Стаљинграда, освајање Берлина, медаље Златне звезде, Ордена победе, Ордена црвене заставе, умешане са женским минђушама…

Ми то не радимо. Ми желимо да живимо на нашој земљи на начин на који ми желимо. Ви нам не требате. Ми смо другачији.

Украјина Истока и Запада је вештачки створена конгломерат. Међутим, нисмо почели овај рат. Ако неко има политичку савест, вољу и храброст правог човека, ја само сугеришем да заустави ову операцију. Не морате да признате нап статус, само да нас оставите на миру у нашим границама Доњецке и Луганске републике. И ми ћемо рећи једни другом збогом.

Питање из француског листа Либерасион. Када ће се одржати конференција за новинаре са француским интернационалистима, које сте поменули?

[Захарченко] Они ће стићи сутра. Сутра причајте са Владимиром Петровичем. Контактирајте га преко секретара за штампу.

Да ли мислите да ће састанак са Порошенком донети икаква позитивна решења?

[Захарченко] Дозволите ми да појасним. Федерализација данас није могућа. Постоји време за све. Тражили смо федерализацију пре 3 месеца, онда смо тражили дозволу да се одржи референдум. То време је прошло, сада желимо да живимо самостално.

Украјинске власти користе полицијске методе да нас савладају, хапсе нас, блокирају, и воде анти-терористичке операције против нас. До сада је толико крви проливено и толико много људи умрло за слободу. Како можемо говорити о федерализацији?

Шта је федерализација? Ово је низ бирократских процедура које треба да се ураде. Али ми желимо да живимо самостално. Ми имамо веома богату земљу. Приче о субвенцијама су лажи потурене од лопова да украду паре. Сваки председник је ово врло добро разумео и увек учествовао у томе. Ми можемо сами себе да издржавамо са нашом пољопривредом, развијеном индустријом, шумама, њивама, и морем. Ми имамо све од „Швајцарске“ до мора. Туристичка места, пољопривреду, хемијску и индустрију угља, богате минерале и гас.

Упркос блиским везама са остатком Украјине, можемо и морамо бити у стању да се самостално хранимо. Ако они то не разумеју на леп начин, онда ћемо их научити на тежи начин.

Надам се да ће састанак Порошенка и председника Владимира Путина узети у обзир и нашу позицију.

О закону и људима који су у затвору-

[Захарченко] Прецизирајте о каквом закону причате?

На основу чега су ти људи ухапшени?

[Захарченко] Ми смо недавно усвојили нови Кривични законик и направили суд и трибунале. Је ли о томе говорите? Ово није закон, ово је одредба о којој смо разговарали у Савету министара, а потом доставили Врховном савету. Врховни савет нам је даозелено светло. Да ли питате о људима који су ухапшени пре или после овога?

Тренутно хапсимо углавном војнике који су кршили војну дисциплину и заклетву. Војни суд ће морати да решава то. Сада у вези осталог. Од усвајања овог закона, сви затворени цивили су пребачени у Министарству унутрашњих послова и Министарство државне безбедности за своја рочишта.

У зависности од пресуде, они или ће бити пуштени, или подвргнути административној казни у форми рада у јавном интересу од 10 до 30 дана. Доњецки притворни центар је на нашој страни тако да ће цивилизовано место бити коришћено за притвор.  За појашњења можете питати на рецепцији код Потпредседника владе или Јавног тужиоца.

Питање о смртној казни.

[Захарченко] Бићу искрен, мислим да је смртна казна највиши облик заштите друштва. Вероватно се сећате да је моја прва уредба била за борбу против разбојништва. Да, то је широко распрострањена појава, јер све врсте криминалних елемената продре под маску револуције. Морамо се борити сада тако да не би морали да хватамо ове паравојне групе касније. То је био разлог за ову одлуку.

После дугих дискусија је одлучено да се усвоји смртна казна. Ви сви врло добро знате да укидање смртне казне не смањује криминал. Статистике показују да када се смртна казна укине злочини „из неког разлога“ имају тенденцију да расту.

Друштво, обични људи, и приватни предузетници морају да буду у стању да живе и раде у безбедности. Донели смо одлуку која ће гарантовати њихову сигурност. За више детаља, молимо вас да се упознате са законом. То је написано прилично јасним језиком.

Нема коментара: