Чуди ме да досад нико није указао на паралелу која је више него очигледна: Србима у Независној Држави Косови (НДК) намењена је иста судбина као Србима у НДХ. Било оној, било овој новој. Погледајте само шта се ради у Вуковару.
Својевремено је француски генерал ДеМарњак изјавио да ће „проблем“ Срба на Косову имати „биолошко“ решење - тј. они ће поумирати онако у гетима, и Косовистан ће онда бити безжбрижно шиптарски. Тај исти генерал данас води Еулекс, „статусно неутралну“ мисију ЕУ специфично задужену за помоћ „успостављању независности“ Тачистана.
Можда би Косовијанци и могли да чекају, али Вашингтону и Бриселу се жури - да чупањем срца Србима елиминишу „реметилачки фактор“ на полуострву. Па кад нису успели да силом сломе отпор Срба на Косову, одлучили су то да ураде преко издајника у Београду. Којима се недавно, ако је веровати вестима, придружио и „прогресивни“ Патријарх Иринеј.
Реторика којом се подржава затирање Срба на Косову неодољиво подсећа на оно што гледамо откако је круг двојке зарад обећања „нормалног живота“ препустио РСК Загребу. Треба ли подсећати да је уместо обећане „нормалности“ добио „Савезничку силу“ (погрешно прозвану „Милосрдни анђео“)?
У сваком случају, иста матрица је на делу и у Вуковару и у Митровици - и то се спинује као „реинтеграција“, а не етничко чипћење. Занимљиво је да тај термин користи како Загреб (и онда, и данас) тако и Тачи. А у Приштини Срба има колико и у Книну. Није ни чудо, кад су Косовијанци попут Агима Чекуа „испекли занат“ у Туђмановој армији, само обновивши „стратешко партнерство“ из 1941.
Државно Дно је бриселским „споразумом“ већ признало НДК. Гласачки листићи лажних избора лепо имају косовијанске грбове и организују их Косовијанци по некаквим својим прописима. Чак је и име листе квислиншких кандидата промењено у „грађанска листа“, јер је Шиштарима сметало „Србија“. За то време, сред Београда се шепуре функционери НДК у режији Соње Лихт и НАТО.
И док Државно Дно вели да „нико од њих не тражи“ признање НДК, то отворено демантује изасланик Берлина Шокенхоф. Не само да се тражи признање, него и промена свести, и још пар сличних „ситница“.
Чланови Државног Дна отворено говоре да ће све посветити испуњавању захтева Империје, па кад их испуне, сами додати нове. Али лажу да ће од тога Србији да буде ишта боље. Неће. Све што Срби на Косову - који једини поштују Устав и законе Србије - могу да очекују од Тачијевих „избора“ је већ виђено у Госпићу, Пакрацу, Вуковару, Клечкој, Старом Грацком, Жутој Кући...
То је избор само којим редом ће Косоваријанци да им ваде срце, бубреге и све остало. За Тачија, Брисел, Берлин, али и жуто-назадни Београд, опстанак Срба на Косову једноставно није опција. За њих Жута Кућа нема алтернативу.
Али за нас мора да има.
Својевремено је француски генерал ДеМарњак изјавио да ће „проблем“ Срба на Косову имати „биолошко“ решење - тј. они ће поумирати онако у гетима, и Косовистан ће онда бити безжбрижно шиптарски. Тај исти генерал данас води Еулекс, „статусно неутралну“ мисију ЕУ специфично задужену за помоћ „успостављању независности“ Тачистана.
Можда би Косовијанци и могли да чекају, али Вашингтону и Бриселу се жури - да чупањем срца Србима елиминишу „реметилачки фактор“ на полуострву. Па кад нису успели да силом сломе отпор Срба на Косову, одлучили су то да ураде преко издајника у Београду. Којима се недавно, ако је веровати вестима, придружио и „прогресивни“ Патријарх Иринеј.Реторика којом се подржава затирање Срба на Косову неодољиво подсећа на оно што гледамо откако је круг двојке зарад обећања „нормалног живота“ препустио РСК Загребу. Треба ли подсећати да је уместо обећане „нормалности“ добио „Савезничку силу“ (погрешно прозвану „Милосрдни анђео“)?
У сваком случају, иста матрица је на делу и у Вуковару и у Митровици - и то се спинује као „реинтеграција“, а не етничко чипћење. Занимљиво је да тај термин користи како Загреб (и онда, и данас) тако и Тачи. А у Приштини Срба има колико и у Книну. Није ни чудо, кад су Косовијанци попут Агима Чекуа „испекли занат“ у Туђмановој армији, само обновивши „стратешко партнерство“ из 1941.
Државно Дно је бриселским „споразумом“ већ признало НДК. Гласачки листићи лажних избора лепо имају косовијанске грбове и организују их Косовијанци по некаквим својим прописима. Чак је и име листе квислиншких кандидата промењено у „грађанска листа“, јер је Шиштарима сметало „Србија“. За то време, сред Београда се шепуре функционери НДК у режији Соње Лихт и НАТО.
И док Државно Дно вели да „нико од њих не тражи“ признање НДК, то отворено демантује изасланик Берлина Шокенхоф. Не само да се тражи признање, него и промена свести, и још пар сличних „ситница“.
Чланови Државног Дна отворено говоре да ће све посветити испуњавању захтева Империје, па кад их испуне, сами додати нове. Али лажу да ће од тога Србији да буде ишта боље. Неће. Све што Срби на Косову - који једини поштују Устав и законе Србије - могу да очекују од Тачијевих „избора“ је већ виђено у Госпићу, Пакрацу, Вуковару, Клечкој, Старом Грацком, Жутој Кући...
То је избор само којим редом ће Косоваријанци да им ваде срце, бубреге и све остало. За Тачија, Брисел, Берлин, али и жуто-назадни Београд, опстанак Срба на Косову једноставно није опција. За њих Жута Кућа нема алтернативу.
Али за нас мора да има.
2 коментара:
Пропагандна машинерија се захуктала и само брекће. Ваљда по првој стратегији Чомског, затрпај јавност небитним информацијама тако да јавност битне не примети у мору глупости. Да ли се Патријарх ставио у службу црнокошуљаша Вулина, тешко је рећи али патријаршија до данас није ништа демантовала. Синод пре пола године рече нешто сасвим супротно ТАНЈУГ-овом наводу, према томе и ако су Патријарха принудили да то каже то нема тежину. Културна деконтаминација, реинтеграција, погроми и прогони Срба су сасвим нормални и пожељни а по неким гласинама, то ваљда није довољно интересантно да се појави у вестима, и режим у Београду се придружује овим напорима за "пацификовање" Срба на територији КиМ. Имплементација Бриселске капитулације се одвија под будним оком Јелка Кацина, комесара Филета и америчког амбасадора, Срби има да кушују и сами иду у Јасеновац.
Имају ли Срби избора или је све постало суморна и неминовна "реалност на терену"?
Пре две године Дмитриј Медведев пошаље караван хуманитарне помоћи Србима на КиМ. ЕУЛЕКС и Шиптари су држали неко време овај караван и нису му дозвољавали да прође. Дмитриј Рагозин тада на свом Твитеру написа "Следећи пут ћемо Србима хуманитарну помоћ доставити на тенковима".
Rogozin: @NSL2004 Наш посол на границе Косова, пытается разрулить ситуацию. В следующий раз гумпомощь сербам на танках повезём
Можда је дошло време да се од Русије затражи хуманитарна помоћ?
Дошло је итекако...
Постави коментар