Можете ли замислити да неко од пријатеља и партнера из ЕУ или НАТО каже следеће: „Ми Србију подржавамо по питању Косова… треба остати на
своме и треба остати сложан. Нама је потребна
јака Србија која ће заступати сопствени став“?
А баш то је изјавио руски вице-премијер Дмитриј Олегович Рогозин, који је током овонедељне посете покушао да власти у Србији (али нипошто српске власти) дозове памети. Узалуд, по свему судећи.
Иако је десет дана пре Рогозинове посете Хашка инквизиција ослободила хрватске генерале с циљем да амнестира Туђманову творевину за злочине против Срба, а 29. новембра је - сасвим очекивано - то исто (и са истим циљем) урадила са терористом Рамушом Харадинајем, и премијер Дачић и вицепремијер Вучић су само одмахнули главом и наставили да се куну у ЕУропску будућност. Ваљда рачунају, какве користи може бити од сарадње са државом која им не наређује, која их не вређа, не уцењује, не понижава редовно и сурово? Па зар не зна Москва да су само такви истински „равноправни партнери“ Србије?
Сопствени став? Шта је то? Зар сме то да се има? А шта ће рећи Берлин, Брисел, Вашингтон и Хаг?! Па знају ли Руси да Србија без ЕУропства не може да преживи?!
Сама помисао је до те мере растројила вицепремијера Вучића, да је прекршио једно од основних правила у политици: не одговарај на непостављена питања. Његова неуротична реакција на Рогозинову изјаву била је да каже како „Србија неће дозволити да било ко поквари њено пријатељство са Русијом“ али да „то нико није ни тражио – ни из ЕУ, ни са неке друге стране“. И додао да ће се „Србија руководити својим интересима јер постоји пре свега због својих грађана“.
Причу да „нико не тражи“ ово или оно слушамо још од петооктобарског пуча. Потпуна је лаж. Траже, дабоме, све кришку по кришку. Циљ је све време исти: Србија мора да се одрекне себе, јер само таква може да буде „интегрисана“. Кобасица мора прво да се исецка, па да се сажваће, а тек онда може да се лагано вари. Што рекох својевремено, а вреди понављања: свака им је Србија превелика, а добар Србин једино онај бивши.
О каквим „интересима“ којих „грађана“ Вучић говори? Чим се неко куне у грађане, не мисли добро народу. Притом се прави као да Империја Србији дозвољава да има било какве интересе, што напросто није тачно. По сваком питању, а не само када је о Косову реч, Империја тражи искључиво безусловну капитулацију. Једини избор препуштен властима у Србији (нипошто српским властима) је каквим ће лажима та капитулација бити замотана, да би се народ с њом лакше помирио.
У том мазању очију важну улогу играју окупациони медији, који су Рогозинову изјаву представили малтене као да је руски изасланик дао безусловну подршку мудрој политици владе у Србији (али нипошто српске владе). Највише се писало о руском кредиту, па онда о заједничкој производњи оружја, као да ће било шта од тога да се деси ако Србија настави да хрли у смртоносни ЕУропски загрљај. Врхунац цинизма била је изјава премијера Дачића да „политика Србије према питању Косова и Метохије није промењена“. Не рече у односу на шта - тј. на издајничку политику претходне власти, у којој је седео и он. Очигледно, свој потоњи успех на кварним изборима схватио је као мандат да настави по старом.
Рогозин је домаћинима јасно дао до знања да је ЕУропско проглашење НДК 2008. било увреда најгоре врсте („без образа“, а не само непристојно), као и да Русија брани поредак за који је погинуло 27 милиона њених становника. Зашто је баш то споменуо? Да би Србима објаснио како је њихов стварни избор између слободе, у чему их подржава Русија, и подаништва наследницима Хитлера. Узалуд. Можда је проблем био што притом није прекорачио границе дипломатског понашања, јер су мазохисти који чине „елиту“ у Србији (али не српску елиту) навикли искључиво на дрскост, силеџијство и безобразлук.
А можда све скупа постаје јасније када се примети дискретно закопана информација да се дан пре Рогозинове посете у Београду са „највишим званичницима Србије....састао заменик помоћника државног секретара САД Филип Рикер“.
А баш то је изјавио руски вице-премијер Дмитриј Олегович Рогозин, који је током овонедељне посете покушао да власти у Србији (али нипошто српске власти) дозове памети. Узалуд, по свему судећи.
 |
| Дмитриј Олегович Рогозин |
Сопствени став? Шта је то? Зар сме то да се има? А шта ће рећи Берлин, Брисел, Вашингтон и Хаг?! Па знају ли Руси да Србија без ЕУропства не може да преживи?!
Сама помисао је до те мере растројила вицепремијера Вучића, да је прекршио једно од основних правила у политици: не одговарај на непостављена питања. Његова неуротична реакција на Рогозинову изјаву била је да каже како „Србија неће дозволити да било ко поквари њено пријатељство са Русијом“ али да „то нико није ни тражио – ни из ЕУ, ни са неке друге стране“. И додао да ће се „Србија руководити својим интересима јер постоји пре свега због својих грађана“.
Причу да „нико не тражи“ ово или оно слушамо још од петооктобарског пуча. Потпуна је лаж. Траже, дабоме, све кришку по кришку. Циљ је све време исти: Србија мора да се одрекне себе, јер само таква може да буде „интегрисана“. Кобасица мора прво да се исецка, па да се сажваће, а тек онда може да се лагано вари. Што рекох својевремено, а вреди понављања: свака им је Србија превелика, а добар Србин једино онај бивши.
О каквим „интересима“ којих „грађана“ Вучић говори? Чим се неко куне у грађане, не мисли добро народу. Притом се прави као да Империја Србији дозвољава да има било какве интересе, што напросто није тачно. По сваком питању, а не само када је о Косову реч, Империја тражи искључиво безусловну капитулацију. Једини избор препуштен властима у Србији (нипошто српским властима) је каквим ће лажима та капитулација бити замотана, да би се народ с њом лакше помирио.
У том мазању очију важну улогу играју окупациони медији, који су Рогозинову изјаву представили малтене као да је руски изасланик дао безусловну подршку мудрој политици владе у Србији (али нипошто српске владе). Највише се писало о руском кредиту, па онда о заједничкој производњи оружја, као да ће било шта од тога да се деси ако Србија настави да хрли у смртоносни ЕУропски загрљај. Врхунац цинизма била је изјава премијера Дачића да „политика Србије према питању Косова и Метохије није промењена“. Не рече у односу на шта - тј. на издајничку политику претходне власти, у којој је седео и он. Очигледно, свој потоњи успех на кварним изборима схватио је као мандат да настави по старом.
Рогозин је домаћинима јасно дао до знања да је ЕУропско проглашење НДК 2008. било увреда најгоре врсте („без образа“, а не само непристојно), као и да Русија брани поредак за који је погинуло 27 милиона њених становника. Зашто је баш то споменуо? Да би Србима објаснио како је њихов стварни избор између слободе, у чему их подржава Русија, и подаништва наследницима Хитлера. Узалуд. Можда је проблем био што притом није прекорачио границе дипломатског понашања, јер су мазохисти који чине „елиту“ у Србији (али не српску елиту) навикли искључиво на дрскост, силеџијство и безобразлук.
А можда све скупа постаје јасније када се примети дискретно закопана информација да се дан пре Рогозинове посете у Београду са „највишим званичницима Србије....састао заменик помоћника државног секретара САД Филип Рикер“.
2 коментара:
Поштовани господине Малићу,
Да ли се може захтевати од власти у Србији да се жртвује за народ, кад је њено једино начело лична корист од ЕУропских хонорара. Господин Рикер их је благовремено упозорио да су већ сви купљени за шаку прљавих долара. Отуда је и потекла ноторна лаж да ће ослобођена Србија гладовати.
По ко зна који пут огрешили смо се о народну мудрост: "Ко неће свога за брата, добиће туђина за господара".
Ко неће свога за брата, добиће туђина за господара.
Било и биће !
Тешки дани.
Постави коментар