„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 08. септембар 2010.

Самоубиство ЕУропским пиштољем

Ако је и било икакве дилеме да ли у жутократама постоје било какви остаци неког основног патриотизма, од данас нема и не треба да је буде. Врховни Жутник је резолуцију која сутра треба да буде представљена Генералној скупштини УН, а која је у првобитном облику већ добила подршку многих земаља, протеклог викенда проследио на „услаглашавање“ својим „пријатељима и савезницима“ у Вашингтону и Бриселу. Резултат је био апсолутно предвидив. Од резолуције која је можда могла „да омогући Уједињеним нацијама да блесну макар на тренутак, огласивши неправду у свету без правде“ и била достојна „наших предака, митова и завета“ (Н. Танасић), није остало апсолутно ништа.

Напротив, уместо да се Србија макар на речима побуни против очигледно софистичке и лицемерне пресуде МСП - у којој се оправдање за нелегитимну декларацију независности проналази вербалном акробатиком - у новом тексту резолуције Генерална скупштина ту пресуду уважава!

Подсећам, МСП у ствари није одговорио на питање које је преко Генералне скупштине Србија упутила у октобру 2008. Јер, то питање је било да ли је проглас Привремених институција самоуправе (ПИСГ, тзв. скупштина и влада Косова) био у складу са међународним правом. По резолуцији СБ1244 и свим признатим конвенцијама и споразумима у оквиру међународног права, одговор на то није могао да буде потврдан. То су знале и судије МСП, па су до потврдног одговора дошле тако што су за Албанце присутне у сали приликом усвајања декларације рекли да они у ствари и нису представљали ПИСГ, већ „народ Косова“!

И сада ту лицемерну подметачину, замену теза, и на крају крајева гнусну лаж сама Србија тражи да Генерална скупштина УН „прима к знању“, и то ни мање ни више него „са уважавањем“!!!

Али чекајте, има још! Поред захвалности МСП на „пажљивом разматрању“ датог питања (!), Србија у новој резолуцији не тражи од ГСУН да осуди отимачину Косова и Метохије и њене спонзоре. Напротив! Она се тим спонзорима захваљује:

„ф) Поздравља спремност Европске Уније да олакша процес дијалога између страна. Процес дијалога би сам по себи био фактор мира, безбедности и стабилности у региону. Овај дијалог би имао за циљ да унапреди сарадњу, оствари напредак на путу ка Европској унији и побољша животе људи“.


(ивор: текст објављен на РТС; подвукао С.С.)

Значи, „дијалог“ којим би руководила ЕУ, чије су 22 чланице већ признале „Независну државу Косово” и која је већ узурпирала улогу УН у окупираној покрајини - уз одобрење жутократа - би сам по себи био позитивна ствар, без обзира шта се њиме постигне или не. Није тешко претпоставити како ЕУ замишља тај „дијалог“: разне ЕУрократе говоре, а Београд извршава налоге. Баш као и са овом резолуцијом! А и ако би дошло до неког разговора са узурпаторима у Приштини, они би се сматрали равноправним са Београдом, и могло би бити речи само о „сарадњи“, уласку у ЕУ и неком фантомском бољем животу. А статус Косова? О њему у резолуцији заиста не пише ништа - осим што наведена тачка Ф имплицитно признаје да се ради о независној држави!

Штавише, та импликација је суштина целе резолуције! Јер, пошто је МСП рекао да проглашење НДК није против међународног права, а ту одлуку баш Србија тражи да ГСУН прими к знању са све уважавањем, те да се у последњој тачки спомињу само преговори о сарадњи и бољем животу - који би сами по себи били дивна ствар све и да не донесу апсолутно никакве резултате - из свега тога произилази да Србија у ствари признаје Независну Државу Косово.

Толико о тврдњи Бориса Тадића да резолуција „не садржи признање независности Косова ни на који начин“.

Ако овај нацрт резолуције уопште буде предложен на Генералној скупштини, а камоли усвојен, биће то трагедија са несагледивим последицама, највећа капитулација у нашој савременој историји (гора од, рецимо, Милошевићевог пристанка на кумановско примирје) и круна успеха Империје у напору да на очиглед целог света почини злочин а да јој се жртва злочина на томе још и захвали.

Предлогом овакве резолуције, власт у Србији се не одриче само дела територије, већ суверенитета уопште, било каквих претензија на правду, па чак и самог права на даље постојање. Ово је чисто самоубиство - у којем саучествују ЕУропски и амерички „пријатељи и савезници“.

Када се једнога дана - у скоријој будућности, акобогда - буде судило Борису Тадићу, Вуку Јеремићу, и свим осталим учесницима њиховог заједничког злочиначког подухвата, овај предлог резолуције биће крунски доказ да су ти људи издајници, преваранти, лажови и хуље. Нека им се Бог смилује.

5 коментара:

Bojan је рекао...

Србија је мала земља а наши амбициозни властодршци желе да напредују и буду примљени и признати од стране ексклузивне оргијашке елите
нових Европљана. Вјероватно ћемо за коју годину имати прилику да гледамо Бориса како продаје демагогију у некој европској институцији, слично као што ће Мило ускоро на НАТО позицију.
Штета само, не морају због тога да униште будућност комплетним нараштајима.

Са друге стране, народ који трпи и упорно гласа за те моралне и интелектуалне громаде можда и заслужује судбину која га чека. Уређена држава и друштво су прегнуће заједнице исказано кроз више генерација. Ако већи дио српског народа данас нема те квалитете и способности и није у стању да обезбједи критичну масу која ће се одупрети растућој ентропији, онда можда и јесте заслужио судбину која га чека. Ви који сте на вишем нивоу егзистенције, побрините се за себе и своје породице, научите се да живите као апатриди и памтите, записујте и чувајте да бар остане нешто доконим историчарима, антрополозима и психолозима да проучавају у будућности.

Witch-king of Angmar је рекао...

Хоће ли Антонић и Вукадиновић сада да признају да је Тадић издајник? Морам да се надовежем на претходне забелешке...Не могу да се сложим да су њих двојица одиграли улогу "ђавољег адвоката". Они су једноставно болећиви према њему, према ДС и ономе што они фантазирају да та организација треба да представља и све до данас нису успели у потпуности да схвате ко је заиста Борис Тадић, који су му циљеви и идеологија.

Има једна прича о затворенику из гулага који је тамо већ више од 10 година и који за сво то време не жели другим затвореницима ништа лоше да каже о Стаљину све док једне ноћи није сањао авион који на свом репу вуче огромну паролу "Стаљин је поган". Када ће Вукадиновић и Антонић да сањају да је Тадић поган?

А што се јучерашњег догађаја тиче, све се могло унапред предвидети, нема више шта да се прича. Само бих додао да ми не смемо никада прихватити премисе Тадића и компаније и почети његово активно рушење паролом "Тадић је поган".

Милан је рекао...

Ма ово и није толико битно, било је тек у петом минуту дневника.

Gray Falcon је рекао...

Мислим да је мој став о жутократији и њеном врховнику сасвим јасан. Њихово уклањање са власти је морални императив историјског тренутка у којем се налазимо.

Sasha је рекао...

Нема се више о чему расправљати осим о стратегији борбе против жутократских издајника.