Између прототипова мировњачког хуманизма оличених у Ахтисарију, Кушнеру, Гору и њиховим компањонима, и оних атавистичких остатака истинске људскости који још увек верују у лепо, добро и истинито, у веру, наду и милосрђе, Србија ће пре или касније морати да направи избор, незамагљен флоскулама о „Европи“, како зарад сопственог опстанка тако и зарад свог образа.
Чедоиди и њима склони на ово кажу: ма какав образ, каква вера, нада, милосрђе! Данас је све „у се, на се и пода се.“ Не треба се тући с јачима, већ знати где нам је место. Оканите се ћорава посла и хајде да живимо као сав нормалан свет... Парафразирам, али исправите ме ако грешим, је ли.
Али да ли сте некад застали да размислите да је жалосно стање данашње људске цивилизације уопште (а не само нас као таквих) последица управо тог аморалног материјализма, те малтене животињске опсесије задовољствима? Да је саставни део српског идентитета управо то што не прихватамо кад неко каже да је наше место међу слугама и поданицима? А само онај ко је без икакве части може да прича како је образ ћорав посао.
Е сад, жеља да се „живи као сав нормалан свет“ није сама по себи погрешна - напротив. Али треба имати на уму да је тренутни стандард „нормалности“ свет у коме је Хашим Тачи премијер Независне Државе Косово, Насер Орић није крив ни за какве ратне злочине, и где Марти Ахтисари, Бернар Кушнер и Ал Гор имају Нобелову награду за мир. Ако је ишта од тога стварно нормално, онда хвала, ја бих да останем луд.
Ко је са мном?
2 коментара:
Uračunaj i mene.
Razumem ja blesave Srbe, razumem da im se smučilo da su stalno u nekoj konfrontaciji, ali ne možemo zavrediti tuđe poštovanje i respekt ako sami sebe ne poštujemo.
Srbija je na najboljem putu da dotakne samo dno. Jedina pozitivna stvar je što će posle toga, pre ili kasnije, neke stvari morati da se promene. Osvestiće se ovaj narod jednog dana... Samo da ne bude prekasno.
Nažalost mislim da je naše intelektualno i moralno posrnuće ireverzibilno. Kad poredim nas i Rusiju, mi ličimo na neke s druge planete.
Постави коментар