„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

недеља, 29. јул 2007.

ДУШАН ПРЕЛЕВИЋ (1948-2007)



Волео бих да направим један концерт. Да бина буде испред Руског цара, према Народном позоришту. Недеља је, подне, народ шета са децом и керовима, а ја долазим мртав пијан, наравно, и почињем да певам. И певам до пет ујутру. Да се ту сретну они који се нису видели двадесет година. И кажу - ајмо на пиво, јебеш Прелета! И сви пијемо, сви се издувамо, нека чују магарци како се пева и нека виде шта је зајебанција. Да свима буде лепо, а некима да буде непријатно ако се ту нађу. И ја све да платим.


Отишао је последњи витез старог Београда. Равно у мит и легенду, где одавно живе и остали његови саборци, песници асфалта и заточници свих оних кодекса које је појело ово понижено време које живимо. Ова ружна карикатура провинцијских јапија и потрошача рекламних сурогата за живот - Живот који су Преле и његови живели до краја, ултимативно и без компромиса - ионако није ОНАЈ град, и ОНА Србија. Ни они људи. У некој другој прилици, Душана би ваљало испратити онако како је и он испратио Зорана Мишчевића, уз Џегеров препев химне генерације, Време је на мојој страни. Али, немамо право да прећутимо Прелетов последњи осврт. Морао је да зна да пише тестамент. Звучи као кроше Љубе Шампиона. Поразно. Ужасно. Истинито... Читајте:

Понизили сте земљу допустивши да нам данас серу пред кућом. На прагу. Обезглавили сте војску терајући момке да служе по дечјим јаслама и мере прашкове по апотекама. Чувају страже у фоајеима позоришта.
Мртви родољуби и јунаци звече костима, поново им се умире од стида. Шта ви то преговарате и са ким? Ко је вама кукавицама и ништацима дао мандат да одлучујете о животу, ви, мртва пувала? Стално вам је у устима 1999! Па где сте били 1999? Наплаћивали сте цех у Пешти, Сегедину, Бечу. Гладне године трчали сте у Вашингтон на молитвене доручке, ви, деца нечастивог.
Данас допуштате да вам сајбер наркоман, дрекавац са колутовима око изгубљених очију, држи вербалну векелу, уместо да вежете манијака или га бар суочите са његовим ортацима у злочину. Не знате ко је убио Зорана Ђинђића? Спремате таксисте из Чикага за амбасадора у Приштини. Народу увијате лајне у целофан, да се навикне, лиферујете слушкиње у панталонама. Учите децу да и њих (панталоне) треба скинути и пружити оба образа новим пријатељима. Вама је образ тек обрис на лоповском дупету.
Тако гологузе терао бих вас да молите и кумите по свету, уместо што се љубите са испушеним лулама у троделним оделима. Презиру вас чак и наши непријатељи. Знају они да ви нисте ми. Да сте још само једна несрећа у низу. Продавци удворичке демократије. Али, сваке силе до сванућа. Док ви не нестанете у прах са лица ове измучене земље која вас трпи. Ништа нисте научили. Ништа није готово док не буде готово. За то време народ ће одгајати нов нараштај, који неће личити на вас. Личиће на нас.



Мирно спавај, Легендо. Личиће на нас. Time Is On Оur Side.

8 коментара:

Aleksandar је рекао...

Није ми јасно због чега толика халабука око "цивилног служења војног рока". Па свако ко има имало мозга схвата да је претходни концепт, у ком су у војску ишли сви, резултирао произвођењем хиљада и хиљада "војника" који благе везе са ратовањем нису имали.

Убеђен сам да је професионална војска пут којим треба ићи, и да ће таква војска сасвим сигурно бити у стању да заиста и одбрани територију Србије.

И да, интересује ме и када уважени аутор блога долази у отаџбину да јој се одужи? Иако су увели "цивилно служење", још увек се може отићи на редовно! :)

MikeVronsky је рекао...

Типично. Коментар посвећен човеку који нас је управо напустио, а јуноша се ухватио ЈЕДНЕ његове реченице, написане у ширем контексту. Па бисмо сад ваљда требали да се распишемо о врлинама и манама различитих начина регулисања војне обавезе. Ево, само тетки лекове да однесем :). Притом, Александар се распитује о приватним подацима аутора овог блога са отвореношћу на којој би му позавидео сваки полазник Школе унутрашњих послова, али зато одбија да са Интернет-саговорницима подели макар сопствени блог-профил. Па није баш коректно, Александре. Али, ајде: аутор овог коментара се одужио отаџбини. Јеси ли ти? Остали аутори овог блога своје обавезе те врсте регулишу у складу са законом државе у којој живе. Уколико буду сматрали за сходно, одговориће и сами на прозивку (мада лично не видим због чега би се ико правдао анонимним радозналцима).

Али, то и није толико важно (тј., није уопште!) за иницијалну тему овог коментара, а то је Душан Прелевић. Даља скретања регулишем тако што ћу их брисати без објашњења. Евентуално, колеге аутори, буду ли желели, могу да одговоре. Наравно, и Александар, али само уколико нам каже да ли је и он одслужио војску, кад му је већ толико стало до успомена са страже људи који живе на другом крају глобуса... И ту се све завршава. Тема је посвећена Прелету, па и коментари треба да буду такви.

Aleksandar је рекао...

Профил није видљив јер немам свој блог, па не могу ни профилисати своје интернет житије :)

И да, одужио сам свој дуг држави. И даље нисам сигуран чиме ме је толико задужила, и да ли ме је можда могла боље искористити за то време, али оставимо то онима којима дефиниција радног места прописује да брину о томе. У сваком случају - доста о мени.

Преле је, што се мене лично тиче, типичан представник залуђене и неснађене генерације која није успела да схвати и разуме дешавања у свету после распада "старе добре Југе". Више од пола живота је живео у једном систему, маштајући о бољем и другачијем, а када је дошла прилика за тај бољи и другачији, испоставило се да његова генерација једноставно није била спремна за промену. И десило се то што се десило.

Трпам га у исти кош (а ко сам ја да то радим!) са Браном Црнчевићем, Исидором Бјелицом и осталом браћом и сестрама који су своје најлепше дане проживели у комунизму, видели света, па сад нашли за сходно да нашем необразованом народу псовкама и провокативним текстовима објасне како "није тај свет баш оно што други причају". Ја сам ипак за опцију да се народ образује, и да му се пружи прилика да се сам увери какав и колики је свет.

Његови текстови имају одређену поенту, можда је у неким израженим ставовима и у праву, али генерално сматрам да човек једноставно није имао довољну тежину и није правио довољан моментум да би његове идеје стигле до ширег аудиторијума.

Имао је и једну добру песму, са још бољим спотом, и за то му стварно хвала! Обожавао сам да је видим на телевизији :)

Дао бих и један добронамеран савет аутору блога: мало мање цинизма, мало мање архаичних израза типа "јуноша" (они те не чине већим Србином), и малко више оптимизма у текстовима (који су иначе врло добри, иако се са већином изнетих ставова не слажем) би ти можда могли донети више посетилаца.

Свако добро, важно је волети своју земљу и желети јој добро, и треба ценити свакога ко у себи носи тај циљ, иако нам се путеви до њега разликују :)

Witch-king of Angmar је рекао...

"Па свако ко има имало мозга схвата да је претходни концепт, у ком су у војску ишли сви, резултирао произвођењем хиљада и хиљада "војника" који благе везе са ратовањем нису имали."

Вероватно зато што немају мозга све земље света изузев САД и Британије имају макар пола-пола војску. А колико је 100% професионална војска "паметна" ствар могли би Британци да кажу којима полако али сигурно истиче количина војника за Ирак.

Gray Falcon је рекао...

Александре,

Колико читаш овај блог види се и из чињенице да мешаш мене и колегу Вронског.

Али ајде, важно је да волиш своју земљу. Па макар и мислио да је настањују ”необразовани”...

MikeVronsky је рекао...

Александре, управо у томе и јесте проблем. Својевремено је једна америчка коментаторка Балкана, Џулија Горин, прецизно и опширно изанализирала српску навику идентификације са негативном пропагандом о себи самима. Ево и ти сад... Као, оно, глупи Срби, необразовани народ. Одакле ти тај утисак (ја га немам, а живим у Србији)? Због чега мислиш да је неко ко живи у приколици у Алабами, сламу јужног Чикага или фавели источног ЛА, на било који начин БОЉИ од људи које срећеш на улицама БГ-а, НС-а, Ниша...? И одакле ти идеја да би - лакшом процедуром путовања - Срби масовно заличили на Јелену Милић и Бебу Поповића? Мислим да је баш супротно. Мени је управо и жао што наши људи немају праву прилику да се прошетају по свету, јер, да је имају, много би теже било овдашњим примитивцима да им сервирају ту удворичко-провинцијску перцепцију "Запада", којој се и упућенији западњаци смеју кад виде како су овде доживљени.

РЅ Брана Црнчевић и Исидора припадају различитим генерацијама. Не адвокатишем ни једном ни другом, нити су тема, али нисам их ниједном чуо да Србима препоручују спаљивање пасоша.

РРЅ Сугестије око "цинизма" (?) и архаизама узете у обзир, сваки читалац је добродошао са коментарима. Захваљујем. Али, знаш како... Лепота блоговања јесте баш у томе што су стопроцентно "ауторски", у смислу да их пишемо онако како желимо. Демократија, значи: love it or leave it -:)

DECKO KOJI OBECAVA је рекао...

"... И сви пијемо, сви се издувамо..."

Sta li je pisac ovde hteo da kaze? Sta god da je hteo, Prele zvuci autenticno bilo da je rec o dusevno-duhovnom bilo o narkotickom praznjenju.

Mislim da je opaska ucesnika na jednom drugom forumu ujedno i najbolja definicija Preleta i te njegove generacije:

"...(oni)su bili i rokeri i mangupi u isto vreme (a tih 1960-ih, na zapadu je jedno uglavnom iskljucivalo drugo)..."

Razlog za ovo bi trebalo traziti u cinjenici da je prvi talas srpskog rokenrola (ekvivalent Elvisa) nastao sezdesetih, onda kada je na Zapadu proradio alternativni i antitradicionalni, drugi talas.
Ako ovome dodamo i cinjenicu da se u nasem slucaju tada radilo o relativno zdravoj, tek modernizovanoj sredini, shvaticemo i zasto je Prele glumio u Kosi i pevao Dzegera s kraja 60-tih, u fajterskom duhu ranog Elvisa. Pa cak i to sto se narkoticki praznio.

Jedna stvar koja me je u intelekttualnoj dokolici zanimala je taj neki profil Beogradjanina sa asfalta (60-te, 70-te) a srpskog nacionaliste, koji ne moze biti ni za radikale, jednim delom cak naginje Djindjicu, vrlo cesto negoduje protiv kolonista i izbeglica svih generacija, a srbuje intenzitetom pristalice SRS-a.

Ovo bi, na momente, mogao biti opis Tirketa, mozda Preleta ili Gage Nikolica.

Najozbiljnija falinka ovog tipa je insistiranje na Beogradu, bitno razlicito i mnogo povrsnije od onog koje nalazimo kod Kalajica, Dragana Jovanovica Danilova ili, svojevremeno, Mira Glavurtica.

To je ono infaltilno insistiranje na beogradskim toponimima poput, Krsta, Hadzipopovca, Bulbuldera, itsl. i pratecoj mitologiji.

U tim postavkama - kod Tirketa na primer - pripadnost navijackom taboru Crvene Zvezde se izvodi do (inace nepostojeceg) metafizickog znacaja - i to direktno iz necijeg gradjanskog rodoslova - dok se omalovazava necije prekodrinsko poreklo (ili novobeogradsko stanoviste)a zaboravlja da su bivsa, gore pomenuta beogradska predgradja, redom naseljena radnicima iz Crne Trave i Bele Palanke, to jest, iz mnogo vecih rupetina od onih prekodrinskih.

Mozda je Prele najvise odskakao od tog svog stereotipa. Nikada se nije zalio na izbeglice, a cak se i prijavaio na front odbrane Krajine kada je prekrseno primirje '93 godine.

U necemu se ipak slazem sa Aleksandrom koji je komentarisao vest. Preletova generacija nas polako napusta, gubeci ideale u koje je verovala. Mogao bih se opkladiti da je i sam Prele zdusno podrzavao petooktobarske promene, a to kako je do poslednjeg casa gledao na njih moze se videti iz ove njegove, oprostajne, poruke.

ps

Sto se Brane i Isidore (i Preleta) tice - pripadaju trima totalno razlicitim generacijama. Takodje, Isidora ne propusta priliku da posavetuje Srbe (i Srpkinje) da putuju po svetu, ako ne koliko ona, onda bar do Maroka i nazad.

Kraljevica је рекао...

Dusan Prelevic je jedan od plejade divnih ljudi nekadasnjeg Beorada, koji su, nazalost, nestali sa ovog sveta, a zamenjeni uglavnom nedostojnim, netalentovanim, neobrazovanim ljudima koji "pricaju" srpski novogovor.
Miodrag