Свака част за Ћирилизатор, али проблем је што је уопште потребан

Нишлија Јован Турањанин је, веле, написао додатак за веб-претраживаче који "аутоматски пребацује српске сајтове са латинице на ћирилицу."

Dečko isprogramirao Ćirilizator - ekstenziju za Chrome koja automatski sajtove na latinici prebacuje na ćirilicu. Radi kao sat i ja sam oduševljen. Sako kliknete na ikonu i kad god sledeći put dođete na taj sajt on je na ćirilici. #srbija https://t.co/T701RSvx6Y

— Milos Stanic (@shorin011) January 4, 2021

Сајт Naissus.info без икакве ироније (или самосвести) извештава о овоме... латиницом. 

Мислим, не знам одакле да почнем. С једне стране, Турањанину свака част што је ово урадио. Проблем је, међутим, што је уопште морао. Неким дивним чудом, подршка за српску ћирилицу је уграђена у скоро све претраживаче, програме, итд. 

Узалуд - издресирани деценијама авнојевске југословенштине (сад пресвучене у "региЈонализам"), већина Срба упорно пише латиницом, било кусом или репатом. Нема везе што је ћирилица бржа, једноставнија, нема проблема са аутокорекцијама на енглески, тврдоглаво се инсистира на латиници без икаквог ваљаног разлога. Аман људи, у народу и земљи који иоле држе до себе, сајтови не би били на латиници на првом месту! 

Али ето, тако је како је, и талентовани програмери попут Турањанина или пишу програме да реше проблем који не мора да постоји, или за машине које броје гласове по Америци. А знамо на шта то изађе, је ли.

'Resetka s drskom': мала прича о великом језичком понижењу

Међ' хиљаду слика наше муке и невоље, ево једне назглед безначајне, али која савршено илуструје суштину стања ствари.

Пре недељу-две, у једној продавници овде у Америци, застајем пред неком скаламеријом која изгледа као тигањ од жице. Овде почела сезона роштиљања, па веле да продају народу шта стигну. Речена скаламерија би требало да помогне при печењу америчких пљескавицa (што ће рећи, хамбургера). Окренем паковање, кад оно позади пише о чему се ради на једно десетак језика.

Грчки, руски и украјински су исписани својим писмима. На „хрватском“ стоји: „Rešetka za pečenje hamburgera“. Дођем до српског, кад оно:

„Resetka za rostilj sa drskom“

Буквално овако, мачећом латиницом.

Ко то тако пише? Одговор на паковању: Systemus d.o.o. Novi Sad, са адресом „Bulevar Oslobodjenja.“

Ни сопствену адресу не могу напишу поштено!

Јасно ми је да се већина предузећа у Србији (намерно не кажем српских предузећа) определила за извитоперену маркетиншку доктрину „Pišite hrvatski, da vas cijeli region razumije.“ Али у овом случају је то самопорицање и самопонижавање потпуно бескорисно, јер речену решетку за то тржиште већ увози неко из Загреба.

Уби нас ово одсуство самопоштовања, које је почело од лењости о опортунизма - више него сви душмани, намесници, пето- и шестоколонаши. Шта ће нам непријатељи, кад сами себе највише мрзимо, спутавамо, газимо и поткопавамо.

Кусолатиничење је најбољи пример како смо „заробили себе у туђина,“ што би рекао Његош. Зато нам је тако како нам је.