Пошто се, силом прилика, физички налазим далеко од балканских простора, покушавам да се што боље информишем о тамошњим догађајима на разне начине. Помало новине, помало телевизија (све преко интернета, дабоме), блогови, а донекле и контакт са људима који тамо живе или бораве неко време.
Једна од новина које редовно проверавам је Глас Јавности. У јучерашњем броју су имали веома занимљив текст о томе како је масакр на сарајевској пијаци у августу 1995. био изрежиран како би се направио повод за масовно НАТО бомбардовање РС (након чега је отпочела велика офанзива хрватске војске и муслиманске Армије БиХ). А иза тог бомбардовања је стајао Ричард ”бомбе за мир” Холбрук.
Онда видим још један текст, под насловом ”Пророк таме, диктатор Ешдаун.” Шта је то баронет од Нортона-под-Хемдоном сад одвалио, мислим се. И како сам почео да читам, одједном ми текст звучи познато. Али заиста познато.
Зато што сам га ја написао.
С једне стране, поласкан сам што је Глас преузео чланак. Задовољан сам и преводом Тијане Кецмановић, врло је коректан. Можда бих се ја на пар места другачије изразио на српском, али шта се може.
Али могли су бар да кажу одакле су преузели чланак, и ко га је написао. То је онако основни ред на интернету. Многи моји чланци са Antiwar.com су преведени на свакојаке језике, од српског до португалског, и преузети у свакаквим медијима - некад с мојим знањем и одобрењем, углавном без. И не замерам људима. Хеј, допао им се текст. И углавном не наплаћују то што га објављују, па не дижем дреку око неких хонорара. Не само да су паре последњи мотив што пишем већ ево девет и кусур година, већ нису уопште. Ипак, елементарни је ред, нетикета или шта већ, да кад се неки текст преузме и преведе, да се каже ко га је написао и где је објављен. Ако не због поштовања према аутору, а оно како би се установила веродостојност самог текста.
Упутио бих зато овом приликом и овим путем отворени позив медијима да слободно пренесу моје колумне или чак чланке са овог блога. Немам ништа против. Чак ћу да вам и преведем колумну на српски. Све гратис. Али само под условом да наведете ко је аутор текста и где је првобитно објављен.
Да се зна ред.
3 коментара:
Препоручио бих вам да погледате сакупљач скоро свих домаћих извора који омогућава лакше праћење различитих ставова. Да би он био потпун, фали му још само београдски опозициони дневни лист „Правда“, али се надам да ће и он ускоро бити укључен.
Што се тиче овог случаја са „Гласом“, макар су вам објавили коментар на оној страни да макар виде да знате да су прекопирали ваш текст :)
Имам само два техничка предлога за овај блог: да у подешавањима наместите да језик буде српски и да може да се остављају коментари и без Google или OpenID налога.
Најлепше хвала, ово је одличан сајт.
Разлог што је блог био на енглеском до сада је зато што српски није био опција када сам га отпочео, а нисам знао да су проширили дијапазон језичких опција недавно. У сваком случају, проблем решен.
Што се коментара тиче, међутим, ту остајем при одлуци да тражим неки облик регистрације. Једно врло кратко време сам имао отворене коментаре, и брзо сам их угасио због троловања.
Разлог што је блог био на енглеском до сада је зато што српски није био опција када сам га отпочео, а нисам знао да су проширили дијапазон језичких опција недавно.
И претпоставио сам да је то разлог. зато сам и написао.
Што се коментара тиче, међутим, ту остајем при одлуци да тражим неки облик регистрације. Једно врло кратко време сам имао отворене коментаре, и брзо сам их угасио због троловања.
Па ви свеједно морате да одобрите коментаре тако да са те стране се штитите од троловања.
А онај други начин остављања коментара сам мислио пре свега да би могли људи да остављају и своје адресе и да могу да промене име (мени је рецимо име на латиници пошто је такво и на Gmail-у (а опет тамо јер га користим и у преписци са странцима па је незгодно да буде на ћирилици)).
Постави коментар