„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

петак, 22. фебруар 2008.

Амбасаде, и њихово спаљивање

Ево зашто не оправдавам уништавање имовине, чак и кад је државна, чак и кад припада држави која је починила агресију, окупирала и признала ”независност” једног дела друге државе: то је спуштање на њихов ниво.

Али да та држава може још и ниже, показује њена реакција. Стејт департмент је ”бесан” због штете на својој београдској тврђави. Шон Мекормак, портпарол америчке дипломатије (ха!) изјавио је за Глас Америке следеће:

Нас занима политички дијалог са владом Србије. ЕУ занима политички дијалог са владом Србије. Јасно је да постоје разлике око нашег деловања на признању Косова, и деловања других на признању Косова. О томе можемо да разговарамо. Али ништа од тога не може да оправда подстрекивање насиља.


Мало морген! Ни САД ни ЕУ никакав ”политички дијалог” не занима. Још колико јуче су говорили да је ”време за причу прошло,” кад су признавали Независну државу Косова (НДК). И о каквим је ”разликама” реч? О каквој ”расправи”?

Не знам шта су мислили младићи који су бацили молотовљев коктел на америчку амбасаду, али ми се све чини да је њихово деловање било облик политичког дијалога о разликама и неслагању са деловањем америчке владе, на начин који су управо од Американаца научили да је исправан. Јер, кад год Вашингтон има разлике и неслагања са другом државом, народу те државе не следују печени фазани, већ бомбе, блокаде и окупација.

САД посегне за насиљем, а онда се жали кад жртва узврати сличним методама?! Да поновим, паљење амбасаде је у принципу погрешан чин. Али шта онда рећи за овај протест Стејт департмента?

Зар немају баш нимало образа? Како их није срамота?

Нема коментара: