„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 26. новембар 2005.

ПАТРИОТИЗАМ

Тридесет пет година након ритуалног самоубиства јапанског писца Јукиа Мишиме пронађена је оригинална трака краткометражног филма 'Патриотизам' за коју се веровало да је изгубљена, јавља Бета.

Film, posvećen samurajskom kodu časti, traje 30 minuta i snimljen je prema istoimenoj Mišiminoj noveli iz 1961, koja govori o jednom poručniku i njegovoj supruzi koji izvršavaju „sepuku” zbog neuspelog vojnog puča 1936. u Tokiju. U tom ostvarenju Mišima tumači glavnu ulogu.

Jukio Mišima, nacionalista i desničar, rasporio je sebi stomak 25. novembra 1970. godine u generalštabu kopnenih snaga japanske vojske, u Tokiju. On je prethodno bezuspešno pokušavao da navede vojnike na pobunu, kako bi bile vraćene tradicionalne vrednosti japanske carevine.

„Patriotizam” je nemi film, snimljen u crno-beloj tehnici, titlovan, a prate ga odlomci iz opere „Tristan i Izolda” nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Verovalo se da je Mišimina supruga uništila originalni negativ, potresena suprugovim samoubistvom. Original je pronašao producent filma u jednoj kutiji za čaj. Kratkometražni film pojaviće se u DVD izdanju početkom iduće godine.

На годишњицу смрти великана медитирамо о стању у генералштабу копнене војске Србије и Црне Горе, као и о вредностима српске традиције.

среда, 23. новембар 2005.

Хјум'н Рајц (Љуцка Права)

Блиц од 22. новембра извештава:

Legendarni Vlada Divljan i Neno Belan, legitimni naslednici „Idola“ odnosno „Đavola“, u akciji „Novog optimizma“ obeležiće Dan ljudskih prava zajedničkim koncertom 10. decembra u velikoj sali Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. To je samo još jedna u nizu akcija pokreta „Novi optimizam“ koji vrhunske muzičare i umetnike poput karavana vodi na svirke po gradovima Srbije.

- Osamdesete su bile godine najžešćih borbi za ljudska prava i ko bi mogao bolje da obeleži Dan ljudskih prava nego li predvodnici novog talasa. - reci su organizatora projekta.

Занимљиво, дакле, а помало и интересантно. Да ми је неко рекао да ће се у будућности осамдесете (у оној земљи) помињати као године 'најжешћих борби за људска права' помислио бих да се ради о човеку без имало укуса или мозга.

Но, изгледа да таква тврдња не смета легендарном Влади Дивљану, а не смета му ни да каже да је на промоцији једне вулгарно екстремне партије свирао 'за хонорар'.

Идеологија људских права се неустрашиво шири и у прошлост, а не само у светлу будућност која нас чека. И тако стиже у једно време и место који није било ни свесно да је уствари 'најжешћим борбама' доприносило овој општој потреби.

Недавно сам Његовој Екселенцији амбасадору Еквадора у Јуесеју поставио питање, а понукан његовим предавањем о потреби озакоњења људских права - каквог је мишљења о констатацији Вацлава Клауса, председника Чешке, да је правни систем у свету под ударом идеологије људскоправизма ('humanrightism'). Екселенција ми је одговорио: 'Па, не знам откуд толика критика људских права у Чешкој када је добро знано да је Југославија пре распада била комунистичка земља...'

Ваљда је зато и борба за људска права Дивљана и компаније била тако жешћа...

четвртак, 17. новембар 2005.

Бисерина визија Босне

Загребачки Вечерњи Лист извјештава да је у уторак увече, на трибини о будућности БиХ на вашингтонском универзитету Џорџтаун, амбасадор БиХ Бисера Турковић изнијела визију БиХ без Срба и Хрвата:

"Trebat će proći dosta vremena da se ljude u BiH prestane nazivati Srbima, Hrvatima i Bošnjacima. Ali, to će se dogoditi, neminovno je. Svi će biti Bosanci."


Загребачки лист вели да је та изјава изненадила модератора форума Леона Фуерта. Вјероватно зато што Фуерт, као некадашњи фактор америчке политике на Балкану док је био савјетник Ала Гора, није очекивао да "бошњачки" план за БиХ, који подржавају његове колеге "либерални" империјалисти, изађе на видјело тако директно.

Јер, иако "Вечерњак" тврди да је Турковићева "свјесно или не" обманула "бројне назочне" (присутне, је ли) на трибини, међу којима се наводе Џејмс О'Брајен (некадашњи Клинтонов изасланик на Балканау а сада члан Олбрајт Групе код погодите кога) и Џон Норис из МКГ, чисто сумњам да су О'Брајен, Фуерт или Норис чули ишта што нису знали или сами планирали одраније.

Кадрови Клинтоновог режима који су наставили да управљају Стејт Департментом послије доласка Императора Буша на власт играју кључну улогу у америчкој политици на Балкану. "Нова" америчка политика најављена у мају а која се сада спроводи кроз напоре за стварање унитарне БиХ, албанског Косова и "независне" Црне Горе (о "правима мањина" у Србији да и не говоримо) дословно је преписана из опуса Међународне кризне групе и представља наставак Клинтонове политике из деведесетих.

Баш захваљујући тим "црвима" у америчкој дипломатији, Бисера Турковић је и постала амбасадор Сарајева у Вашингтону, пошто је Стејт Департмент дрско и без преседана игнорисао примједбе неколико чланова Конгреса на њен карактер. Турковић је, наиме, била амбасадор БиХ у Бечу за вријеме рата, гдје је директно учествовала у допреми новца и муџахедина из исламског свијета, а послије рата се истакла као корумпирани амбасадор БиХ опет у Бечу, али сада при ОЕБС-у.

Ни корупција ни терористичке везе нису сметале империјалистима из Фоги Ботома, чија се визија Босне и Херцеговине изгледа сасвим слаже са визијом коју је у уторак изнијела Бисера Турковић, а коју је прије много година у Исламској Декларацији срочио Алија Изетбеговић. Управо су рачунајући на овако наметнуто "босанство" Србима и Хрватима Изетбеговић и његови сарадиници током рата усвојили "Бошњак" као ново име босанских Муслимана.

Ако је и било неких сумњи о намјерама СДА и њених америчких спонзора за будућност БиХ, послије најављених "реформи" Дејтонског устава и овог лапсуса искрености Бисере Турковић не може и не треба више да их буде. Остаје само питање како да се на те намјере одговори.

уторак, 08. новембар 2005.

Враћање "услуге"

Преко једног колеге сам сазнао данас за нови блог, Balkans Without Borders, који се представља као "Подршка напорима да се од света направи оно што свет прави од Балкана."

Нереди у Француској послужили су сатиричном аутору да напише "Протест председнику Француске поводом прекомерне употребе силе против демонстраната у Паризу и другим градовима," који према Француској заузима идентичан став који Империја има према Србији.

Непланирана иронија је управо да водећи англофони медији - исти они који годинама сатанизују Србе и од тога ни сад не одустају - већ данима представљају насиље у Француској не као чин неуклопљених имиграната инспирисаних исламском идеологијом, већ као спонтани излив оправдане фрустрације економском, политичком и социјалном ситуацијом. Баш као што су описивали албански погром Срба на Космету у марту 2004!

Ова сатира, написана беспрекорним језиком "невладиног сектора," неће бојим се имати ефекта на властодршце Империје, али ће можда отворити очи масама њихових послушних грађана који и сад вјерују у лажи о ратовима у Југославији. Другачије ће, можда, да се односе према сатанизацији Срба ако буду у стању макар и да помисле да би они могли бити сљедећи...

Док чекаш сабах са Шејтаном...

Нашао сам јутрос међу својом музиком компилацију "Забрањеног Пушења," и пао ми је на памет онај свијет који већ 15 година не постоји. Недавно је "Бијело Дугме" одржало концерте у Загребу, Сарајеву и Београду, пред стадионима препуним носталгичара; али кад помислим на своју рану младост, не сјећам се "Дугмета," већ "Пушења" и "Надреалиста." Ко год каже да је из Сарајева а не може да препозна "Пишоњу и Жугу" или "Ибру Дирку" вјероватно не говори истину.

У ово суморно америчко јутро, у мојој соби свира "Док чекаш сабах са шејтаном," стара рок-балада "Пушења" о изгубљеној души из давне 1985 - али која сасвим приличи данашњој Босни.

Док чекаш сабах са Шејтаном (1985)

Сам ђаво ти је дао брзину ескиваже
и разоран ударац десном.
Сам ђаво те је спас'о кад те Прцо с буразерима
чек'о у мраку пред Пиваром.
И онда кад те Агент 0-7-1
педагошки трех'о о станични зид сиви,
успио је да убије Бога у теби,
али ћаво у теби је остао да живи.

И сад чекаш сабах са Шејтаном...

Помогао ти је и ону ноћ
када је рекла да с фукаром неће.
Кад умало те није угушила туга
колико си само попио то вече.
Рек'о ти је да живот тече даље
рек'о ти је да има још жена.
А ти си му широко отворио душу
и пустио у њу Шејтана.

И сад чекаш сабах са Шејтаном...

Цвикераш из опћине је долазио
нудио ти пос'о и да учиш науке.
Ал' било је већ касно, још само ђаволу
Служе твоје тетовиране руке.
Кафана је већ поодавно пуста,
пријатељ ти је остао још само он.
Куцнуо си се и искапио чаше
и чекаш сабах са Шејтаном.

И сад чекаш сабах са Шејтаном...

Рек'о ти је да живот тече даље
рек'о ти је да има још жена.
А ти си му широко отворио душу
и пустио у њу Шејтана!
И пустио у њу Шејтана!
И пустио у њу Шејтана!

И сад чекаш сабах са Шејтаном...


На том истом албуму су биле "Ибро Дирка" и "Недеља кад је отиш'о Хасе," које ће касније постати култни класици. На крају ове потоње, чује се скандирање навијача на стадиону: "Ју-го-слави-ја." Питам се да ли, кад и ако је ових дана пуштају у Сарајеву, прекидају пјесму прије тога? Да се људи не сјете шта су изгубили...

понедељак, 07. новембар 2005.

Партија за долар по особи

Данашњи Глас Јавности преноси да ће Либерално-демократска партија (ЛДП) Чеде Јовановића бити чак 321. политичка организација регистрована у Србији. (!)

"За упис у регистар политичких органзиација, како пише на сајту (министарства за државну управу), осим потписа најмање 100 пунолетних лица и 6.560 динара за административну таксу потребно је још само пријава за упис и акт о оснивању странке..." каже се у Гласу.

Будући да је курс долара наспрам динара тренутно 1:72, регистрација странке у Србији кошта мање од долара по глави за сто потписника. Кад је бављење политиком овако јефтино, а потенцијална награда (осим апсолутне власти, још и огромне суме новца доступне владајућим политичарима) толико вредна, не треба да чуди што у Србији има више партија него посланика у скупштини.

Пада на ум она народна, "Где је пуно баба, килаво је дете."