Хамид-пашина кичма

Шокантни исход другог круга председничких избора довео је до праве панике међу члановима квислиншког култа. Они већ недељу дана бацају што је више могуће прашине народу у очи, причама о ЕУропском путу, међународним инвестицијама, оваквој или онаквој влади, овом или оном премијеру... Иде се чак и дотле да се намерно искривљују речи не само новоизабраног председника Николића - који је у посети Русији као приватно лице - него и руског лидера Владимира Путина. Мисле, ваљда, нико их неће ухватити у лажи.

Просто је дегутантно колико и каквих квислинга се накотило у Србији - не од 2000, него од давно пре тога. Али није невероватно. Подаништво, самопљување и служење другима деценијама су систематски форсирани као врлине, а слободољубивост и достојанство гажени сваком приликом. Чудо је како је ико нормалан опстао у том УжаС-у.

Дабоме, како би полтронство, издајство и самопорицање постали врлине - а не мане - потребно је да се они који мисле и понашају се другачије прогласе за ненормалне, сулуде, затуцане, ретроградне, итд. Управо то преумљавање, а не бомбе или санкције, најубитачније је оружје Непријатеља.

Ништавност квислиншког култа у Србији најбоље се види када се упореди са другим местима и народима које је Империја узела на зуб. На пример, Авганистаном. Преумљени Срби се жале да су „уморни“ од 8 година санкција, три месеца рата и десетак година досманлијско-жутократског силовања паметни. У Авганистану рат траје без престанка већ више од тридесет година, откад су 1979. САД подстакле муџахединску побуну против просовјетске власти. После совјетског повлачења дошло је до крвавог међусобног обрачуна џихадиста, из којег су као победници изашли Талибани. А њих је крајем 2001. са власти склонила америчка интервенција (мада тренутно контролишу већи део земље, док Америка најављује скоро повлачење). Тада су Американци за шефа авганистанске државе именовали Хамида Карзаија.

Хамид Карзаи (фото: Америчка морнарица)

Карзаи је 2009. „изабран“ за председника на не сумњивим, већ отворено лажираним и покраденим изборима - па ником ништа. Његов ауторитет се практично не признаје изван престонице коју држи окупатор. Отуд га зовем „Хамид-паша од Кабула.“ Рекло би се, квислинг најтеже категорије, потпуно у америчком џепу.

 Међутим, баш Карзаи је својевремено (2008) одбио иницијативу да се за специјалног изасланика Империје за Авганистан именује бивши сатрап БиХ, Педи Ешдаун. А пре неки дан је забранио улазак у земљу једном америчком конгресмену, због његових изјава о Авганистану.

 Дејна Рорбахер, републиканац из Калифорније (иначе велики пријатељ „Косове“), изјавио је претходно да устав Авганистана не ваља, да је омогућио Карзаију и његовој родбини да се обогате, да је Карзаи проневерио америчке донације, и да је потребна нека врста федерације како би се направио мир између паштунске већине и осталих народа у земљи. Све то мање-више стоји, као и чињеница да су постојећи устав написали странци, да је сам Карзаи квислинг, итд. Али погледајте како је Хамид-паша одговорио:

„Демократски изабран конгресмен САД не би требало да заговара етничке поделе у Авганистану, меша се у унутрашње послове Авганистана, тражи од Авганаца да праве федерацију насупрот авганском уставу, и да се ниподаштавајуће изражава о авганском народу и осталим етничким групама у земљи.“ (Сиенен)

Амерички законодавци и чиновници годинама говоре и раде далеко горе ствари Србији и Србима. Можете ли замислити да им било ко из владе Србије ускрати гостопримство у земљи, или им се макар обрати оваквим тоном? Не? Е, то значи да квислиншки култ још увек влада, без обзира ко је председник, премијер, министар иностраних дела, итд. Док људи на власти у Србији не буду имали макар онолико кичме као Хамид-паша од Кабула, квислиншки култ ће наставити да влада, а слобода ће остати само прича.

Хамид-пашина демократија

Када је пре девет година ДОС преузео власт у Србији на уличним демонстрацијама, аргумент самозваних револуционара је био да је "режим" Слободана Милошевића покушао да украде ванредне председничке изборе, на којима је - рекоше - још у првом кругу победио њихов кандидат, Војислав Коштуница.

Милошевић је нудио други круг, али ДОС није хтео ни да чује. Никада нећемо сазнати ко је стварно победио на изборима, јер су гласачки листићи страдали - гле срећне ли "случајности"! - током паљевине Скупштине коју су извршиле присталице ДОС-а. Октобарска "револуција" завршила се изненадно и мирно, када је Милошевић предао власт после састанка са Коштуницом. Одређеним струјама у ДОС-у није одговарао овакав расплет ситуације, и та њихова фрустрација била је семе будућег конфликта између ДСС и коалиције коју је предводила ДС - али то је тема за неки други текст.

Разлог што све ово спомињем, наиме, су вести из Авганистана. На тамошњим председничким изборима крајем августа убедљиво је победио садашњи председник, америчка марионета Хамид Карзаи. Толико убедљиво, да је убрзо постало јасно да је у питању била масивна изборна крађа!

Крађу избора потврдио је заменик шефа мисије УН, амерички дипломата Питер Галбрајт, нама познат као амбасадор у Загребу деведесетих који је својевремено бранио "Олују" изјавом да је етничко чишћење "нешто што раде само Срби". Галбрајта је због тога сменио шеф мисије УН, норвешки дипломата Каи Ајде. Подсетимо се, он је био одговоран за срамно заташкавање мартовског погрома 2004. на окупираном Космету. После његовог извештаја, УН су напустиле политику "стандарди пре статуса" и именовале Ахтисарија за "посредника" у процесу одвајања окупиране српске покрајине.

Скандал око изборне крађе био је довољно велики да Хамид-паша од Кабула великодушно понуди други круг избора свом противкандидату, Абдулаху Абдулаху. Овај је ту понуду одбио, будући да Карзаи није сменио нити једног од људи одговорних за крађу избора. Потом је изборна комисија, коју је именовао Карзаи, одлучила да прогласи други круг непотребним (!) а првобитне резултате важећим!

Шта је била реакција Вашингтона, Ист Ривера, Лондона и Брисела? Протести? Санкције? Осуде? Ма какви - громогласни аплауз, и честитке Карзаију на "победи"!

Толико, дакле, о некаквој демократији, цивилизованим вредностима, принципима, итд. За самопроглашене господаре света, то су флоскуле за обману будала. Надам се да вам је сада јасно зашто је аргумент пост-октобарских власти да се Србији не сме отимати територија зато што је то "демократска земља са демократском владом" испао јалов. Да опет цитирам Филипа Канлифа,

"демократе су они које за такве прогласи међународна заједница, без обзира ко је у стварио добио колико гласова."

Зато сам толико скептичан када се данас говори о "победи над фашизмом." Хитлер и Мусолини су побеђени, без сумње, али је њихов морал - где се добро или зло одређује не према делу, већ према починиоцу - итекако тријумфовао. Тако да, рецимо, крађа избора постаје врлина када то ради америчка марионета Хамид-паша, али је злочин када то наводно уради непослушни Милошевић. Када Срби бране своја права у противзаконито новопроглашеним "независним" сатрапијама, онда је то "агресија". А кад Америка нападне Ирак, са друге стране света, без икаквог повода и на основу очигледних лажи, то је онда "легитимна самоодбрана".

Врли нови свет, шта ћете.

И тебе сам сит, гранато!

Сплитски Ферал Трибјун је у издању од 26. априла објавио сљедећу пјесму, посвећену хрватским војницима у Авганистану, ”првацима свијета у натовању”; по оригиналу Хариса Џиновића:

I TEBE SAM SIT, GRANATO!

Kad me šutnu sve Europe,
U Kandahar ja ću poći,
Dolare ću brati s grane,
Ubijat ću talibane,
Biti čuvar svjetske moći.

NATO-pakt je moja tuga,
Al bez njega neću moći;
Korak strojev, metak bojev,
A položaj glave nojev -
Ispunjavam svaki prohtjev.

I tebe sam sit, granato,
Dabogda me ispalila,
Dok za račun svjetskog kuma,
Branim polja opijuma,
Šta mi radiš, NATO, NATO?!

I tebe sam sit, granato,
Dabogda me ispalila,
Mali privrednik u ratu,
S NATO-pločicom o vratu,
Il me primi il me zdimi!

Баш ме занима шта би на ово рекли ”еуроатлантисти” у, рецимо, Србији - који се по правилу одушевљавају свиме што је хрватско. Осим натоскептицизмом, изгледа.