Колега Степски Соко - чију сам анализу руске стратегије у Украјини објавио пре месец дана - јутрос се обратио свима који позивају на хитну руску интервенцију у Новорусији. Преносим његов текст у нади да ће мало смирити страсти.
Хоћу да кажем ово: Украјинци имају оружје да потпуно униште неки град, и обуку да то оружје користе. Шта ако то и ураде? И шта онда?
Дабоме, Русија има способност да брзо уништи украјинску артиљерију у Донбасу, али то би била још једна ескалација сукоба. И шта онда?
Шта ако САД нареде Порошенку да „затражи“ заштиту НАТО? И шта ако НАТО уради нешто истински глупо, попут ондашњег слања 82. Падобранске дивизије у Саудијску Арабију као део операције „Пустињски штит“?
Зашто „Пустињски штит“ називам глупошћу? Зато што је, без знања америчке јавности, 82. Падобранска стављена у изузетно опасну ситуацију: ова лака пешадијска формација постављена је као „потезна жица“ – да су Ирачани напали Арабију, морали би да се боре са падобранцима, што би значило напад на Америку.
Руска интервенција у Донбасу: „шта ако“ и „шта онда“
 |
| Фото: Генадиј Волков (извор) |
Пише: „Степски Соко“, (Тhe Saker) 4. јун 2014.
Већ неко време се трудим овде да објасним вероватне разлоге што Русија досад није интервенисала у рату између Бандерастана и Новорусије. Они који у Путиновом понашању виде за „издају“ и „продају“ пишу дуге оптужнице, али су им докази кратки. За разлику од недавне анализе (видети овде) коју сам препоручио као обавезно штиво, ови што Путина оптужују за издају гледају само непосредну будућност, па траже да се шаљу оружје и људи, да се уведе зона забране летења, да се нападне ова или она јединица, итд.
Добро. И шта онда?
Е, на то „шта онда“ родољуби из фотеље систематски немају одговор.
Ови собни стратези такође зазиру од „шта ако?“. Шта ако бандеровски скотови стварно запуцају из свега што имају, из одмазде или из ината, и стварно униште Краматорск, Славјанск или део Доњецка? Шта ако број мртвих од садашњих стотина нарасте у хиљаде? Они који погрешно верују да је хунта већ употребила „масовне артиљеријске ударе“ нека потраже концепт „огневой вал.“ Иако се на енглеском преводи као „артиљеријска баража“, то је технички тачно али ни изблиза не описује право значење у руској војној доктрини.
Уместо да цитирам бројке, показаћу вам видео-снимке:
Огњени вал
Ракетна баража
Ракетни систем Ураган и обука (украјинска војска)
Ракетни системи артиљерије
Већ неко време се трудим овде да објасним вероватне разлоге што Русија досад није интервенисала у рату између Бандерастана и Новорусије. Они који у Путиновом понашању виде за „издају“ и „продају“ пишу дуге оптужнице, али су им докази кратки. За разлику од недавне анализе (видети овде) коју сам препоручио као обавезно штиво, ови што Путина оптужују за издају гледају само непосредну будућност, па траже да се шаљу оружје и људи, да се уведе зона забране летења, да се нападне ова или она јединица, итд.
Добро. И шта онда?
Е, на то „шта онда“ родољуби из фотеље систематски немају одговор.
Ови собни стратези такође зазиру од „шта ако?“. Шта ако бандеровски скотови стварно запуцају из свега што имају, из одмазде или из ината, и стварно униште Краматорск, Славјанск или део Доњецка? Шта ако број мртвих од садашњих стотина нарасте у хиљаде? Они који погрешно верују да је хунта већ употребила „масовне артиљеријске ударе“ нека потраже концепт „огневой вал.“ Иако се на енглеском преводи као „артиљеријска баража“, то је технички тачно али ни изблиза не описује право значење у руској војној доктрини.
Уместо да цитирам бројке, показаћу вам видео-снимке:
Огњени вал
Ракетна баража
Ракетни систем Ураган и обука (украјинска војска)
Ракетни системи артиљерије
Хоћу да кажем ово: Украјинци имају оружје да потпуно униште неки град, и обуку да то оружје користе. Шта ако то и ураде? И шта онда?
Дабоме, Русија има способност да брзо уништи украјинску артиљерију у Донбасу, али то би била још једна ескалација сукоба. И шта онда?
Шта ако САД нареде Порошенку да „затражи“ заштиту НАТО? И шта ако НАТО уради нешто истински глупо, попут ондашњег слања 82. Падобранске дивизије у Саудијску Арабију као део операције „Пустињски штит“?
Зашто „Пустињски штит“ називам глупошћу? Зато што је, без знања америчке јавности, 82. Падобранска стављена у изузетно опасну ситуацију: ова лака пешадијска формација постављена је као „потезна жица“ – да су Ирачани напали Арабију, морали би да се боре са падобранцима, што би значило напад на Америку.
Бриљантан план? Нипошто. Јер 82. Падобранска је била лака пешадија, која у сукобу са огромним бројем ирачких тенкова не би имала никакве шансе. Америчка „нада“ је била да би авијацијом могли да зауставе Ирачане. Али само нада. Неколико година после, мислим да је Дика Чејнија новинар упитао шта би се десило да америчка авијација није била у могућности да заустави Садама, и да је 82. страдала у борби. Знате ли шта је одговорио? „Не бисмо имали избора него да употребимо нуклеарно оружје.“ Истина је тако коначно изашла на видело: Бела кућа је била спремна да жртвује падобранце у „нади“ да САД неће морати да употреби нуклеарне бомбе. Не знам за вас, али мене плаши када се вође Империје „надају“ да не морају да прибегну нуклеарном оружју.
Шта ако Обама (чија влада има нижи просечни IQ од оне Буша Старијег за бар 20 поена!) постави „потезну жицу“ на Дњепру, и шта ако Украјинци организују војне операције или чак лансирају офанзиву иза тог штита? Шта онда?
Хоћете још један пример? Може!
Није неоснована сумња да су барем 15-20 одсто становника Донбаса/Новорусије сумпатизери хунте, односно да нису уопште проруски расположени. То је велика територија, на којој живи, ако ме памћење служи, неких 7 милиона људи. Значи само десет одсто би значило 700.000 симпатизера Кијева. Хајде да кажемо да је од тих 10 одсто само 10% војно способно (70.000) и да је само четвртина њих вољна да се бори. То је већ 17.500 бораца у само две области на много већем југоистоку Украјине. Више него што је Ирска републиканска армија (ИРА) икада имала. Више него што Хезболах има данас!
Кад споменух ИРА, сећате ли се кад су Енглези послали војску у Северну Ирску да „успоставе мир и безбедност“? И то је тада звучало као логична идеја, а претворило се у кошмар на дуге стазе.
Могу да цитирам сличне примере до бесвести, али јасно је шта хоћу да кажем: за разлику од наших стратега-аматера, Путин и чланови руског Савета безбедности морају да преиспитају целу лепезу могућих „шта ако“ и шта онда“ пре него што одлуче да интервенишу.
Журим да додам да је и тајна интервенција опасна. Кијев досад није успео да ухвати нити једног руског „агента“ или „оператера“, што не значи да неће убудуће – и ако се то деси, то би била политичка катастрофа за Русију. Ако мислите да украјинска СБУ није способна да ухвати саму себе сред бела дана, и то је тачно – али сетите се да су Украјинци само пипак америчке ЦИА и НСА, које можете да будете сигурни користе све своје способности да пронађу било какво руско тајно деловање у Украјини.
Нећу да трошим дах на коментаре лудака који озбиљно предлажу да Русија изврши нуклеарни напад на Лондон и сличне глупости. У закључку бих рекао само ово: тренутно је у Русији консензус да би директна интервенција била велика грешка. Како се помаже тајно можемо само да нагађамо, али приметио сам да Одбрамбене снаге Новорусије редовно „налазе напуштено“ оружје тачно оног типа које им треба.
Онима који захтевају руску интервенцију у Донбасу рећи ћу и ово: ако не можете тај позив да аргументујете потребним „шта ако“ и „шта онда“, немојте губити време. Само остављате утисак да сте неодговорни и аматери. Ако сте већ толики хероји, пушку у руку па на фронт. Али немојте другима да суфлирате када и како треба да гину.
Шта ако Обама (чија влада има нижи просечни IQ од оне Буша Старијег за бар 20 поена!) постави „потезну жицу“ на Дњепру, и шта ако Украјинци организују војне операције или чак лансирају офанзиву иза тог штита? Шта онда?
Хоћете још један пример? Може!
Није неоснована сумња да су барем 15-20 одсто становника Донбаса/Новорусије сумпатизери хунте, односно да нису уопште проруски расположени. То је велика територија, на којој живи, ако ме памћење служи, неких 7 милиона људи. Значи само десет одсто би значило 700.000 симпатизера Кијева. Хајде да кажемо да је од тих 10 одсто само 10% војно способно (70.000) и да је само четвртина њих вољна да се бори. То је већ 17.500 бораца у само две области на много већем југоистоку Украјине. Више него што је Ирска републиканска армија (ИРА) икада имала. Више него што Хезболах има данас!
Кад споменух ИРА, сећате ли се кад су Енглези послали војску у Северну Ирску да „успоставе мир и безбедност“? И то је тада звучало као логична идеја, а претворило се у кошмар на дуге стазе.
Могу да цитирам сличне примере до бесвести, али јасно је шта хоћу да кажем: за разлику од наших стратега-аматера, Путин и чланови руског Савета безбедности морају да преиспитају целу лепезу могућих „шта ако“ и шта онда“ пре него што одлуче да интервенишу.
Журим да додам да је и тајна интервенција опасна. Кијев досад није успео да ухвати нити једног руског „агента“ или „оператера“, што не значи да неће убудуће – и ако се то деси, то би била политичка катастрофа за Русију. Ако мислите да украјинска СБУ није способна да ухвати саму себе сред бела дана, и то је тачно – али сетите се да су Украјинци само пипак америчке ЦИА и НСА, које можете да будете сигурни користе све своје способности да пронађу било какво руско тајно деловање у Украјини.
Нећу да трошим дах на коментаре лудака који озбиљно предлажу да Русија изврши нуклеарни напад на Лондон и сличне глупости. У закључку бих рекао само ово: тренутно је у Русији консензус да би директна интервенција била велика грешка. Како се помаже тајно можемо само да нагађамо, али приметио сам да Одбрамбене снаге Новорусије редовно „налазе напуштено“ оружје тачно оног типа које им треба.
Онима који захтевају руску интервенцију у Донбасу рећи ћу и ово: ако не можете тај позив да аргументујете потребним „шта ако“ и „шта онда“, немојте губити време. Само остављате утисак да сте неодговорни и аматери. Ако сте већ толики хероји, пушку у руку па на фронт. Али немојте другима да суфлирате када и како треба да гину.
2 коментара:
Jednostavno, vreme radi za Novorosiju i Rusiju. Treba izdrzati samo do prvog snega a onda, pa vec se zna kako prolaze agresori kad stigne ruska zima...
Видох на твитеру слику Шојгуа где су убацили балончић са текстом и где он у слободном преводу каже: "Ја сам човек прост и волим да имам дугме које кад притиснем нема Америке!". То је отприлике шта народ мисли али некако не мислим да ће му се изаћи у сусрет.
Нападати Путина је углавном неозбиљно, после свега што је урадио, али са друге стране ако се пуковник Стрелков из Славјанска пожали на недостатак наоружања онда се то мора уважити. Колико сам видео средства ПВО су допремљена у Донбас и налазе се на борбеним положајима. Није баш С-300 него је ЗУ-23 и преносни ракетни систем Игла али неће више бити нисколетећих авиона и масакрирања цивила. Значи када Игор Стрелков критикује и Путин слуша. Већина других критичара нису баш на нивоу Стрелкова па Путин некако на њих пажњу не обраћа. За ове друге Бабај има поруку и каже: "Дођите словенска браћо и помозите. Немојте са дивана на телевизији гледати и чекати да се рат заврши". Можда ће кад се у борби покажу њихово мишљење и Путин уважавати, ко зна?
Постави коментар