„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

среда, 09. мај 2007.

Неподношљива празнина демократије

Протеклих неколико месеци политичких игара око формирања нове владе Србије најбољи је доказ колико је „демократија“ у ово данашње време само флоскула.

Шта је демократија, у својој суштини? Кованица из грчке антике која се преводи као „владавина народа“ у атинској пракси је значила политички систем у коме се одлуке доносе простом већином гласова присутних пуноправних грађана (али не и жена, деце, робова и странаца). Сократ (који је демократски осуђен на смрт за „богохуљење и кварење омладине“) и његови ученици су надуго и нашироко расправљали о људским мотивима, природи, истини, врлини и правди - јер су морали. Сама демократија није признавала врлину или ману; воља већине у датом тренутку је бивала призната као истина, мада је већ сутрадан та иста воља могла да буде сасвим супротна. Атински филозофи су зато много времена и труда провели у проналажењу начина да одлуке већине буду добре и моралне. Нису их нашли.
„Смрт Сократова“, Жак-Луј Давид, 1787
Шта је демократија данас? Јесу ли то само вишестраначки избори? Толеранција политичке опозиције? Слобода медија, говора и мишљења? Свима су уста пуна демократије, а никоме не пада на памет да каже шта се под тим подразумева. Када је НСПМ прошле године пренела један мој текст, у коме сам тврдио да је америчка дефиниција демократије сасвим произвољна, орвеловска и бесмислена, стигла је критика да доводим у питање „универзалне вредности“. Ма какве универзалне вредности, упитао сам? Какво друштво где се „влада у интересу свих грађана“?

Како нешто што је апсолутно недефинисано може да буде некаква универзална вредност или морално-етичка категорија, а каквом данас представљају демократију?

Томислав Николић постаде председник Скупштине Србије. То је посао, колико ја знам, врло административне природе: да руководи седницама Скупштине у складу са пословником и правилима реда. У екстремној ситуацији председник Скупштине постаје председник Србије. То је почивши премијер Ђинђић врло добро знао када је на то место именовао Наташу Мичић мало пре него што је ухапсио и испоручио председника Милутиновића Хашком суду. Али будући каква клима влада у скуштинским клупама, човек би помислио да само ноторни мазохиста може да прижељкује посао чији би опис могао да буде „пастир чопора дивљих мачака“.

Ево чујем, комесари ЕУ протестују, Брисел не шаље најављену делегацију, светски медији (иначе чувени по фер и поштеном извештавању о Србима, је ли) шире панику да је Николић „ултра-националиста“ и томе слично. Председник Тадић чак каже да је Николићев избор „штетан по државне интересе“ и „демократску Србију“. Јел’ то са малим или великим „д“, Борисе?

Тадићева Демократска странка већ месецима преговара (или не) са Коштуницом и ДСС о новој влади, и никако да се договоре. Веле из ДС да су они добили већину, па је њихово да праве владу. Малецки један проблем с тим аргументом је да је већину на изборима добила - СРС! Али то је незгодна истина, па за њу нема места у „демократској“ дискусији. Јер, видите, само „демократски“ блок може да се демократски понаша и гради демократију у демократској држави... и онда све почне да подсећа на ону цртану серију из осамдесетих, где сви штрумпфови штрумпфују штрумпфтастично по цели штрумпфовити дан.

САД су самопроглашени врхунац демократије, земља која је себе именовала да шири тај концепт власти широм света (и силом ако треба), и која себи узима за право да свакога оцењује по степену демократичности. Па им смета један Николић, или Милошевић, или Лукашенко, или чак Путин, али је лаф попут Сапармурата Нијазова (недавно преминули „председник“ Туркменистана, који је себе прогласио пророком, подигао стотине сопствених статуа од злата, укинуо библиотеке и своју књигу прогласио једином коју народ треба да чита, итд.) сасвим у реду. Турску сматрају „демократском“ земљом, иако сваких пар година војска мора да изврши пуч како би спречила исламисте да дођу на власт путем избора. Борис Јелцин, недавно преминули председник Русије, је демократски гранатирао скупштину 1993. уз аплауз из Вашингтона, који сада оптужује његовог наследника Путина да је „аутократа“ јер забрањује рад невладиних организација које примају средства из иностранства и не могу да их одговарајуће објасне пореској управи. Ма покушајте само тако нешто да урадите у Америци, не гине вам 10 година робије; са Управом унутрашњих прихода (IRS) нема шале. Шта мислите како америчка држава сузбија непожељне политичке покрете, него преко пореских комесара? Мада су ономад у Тексасу и жене и децу напали тенковима...

Ето, Буш млађи је у новембру 2000. добио мање гласова од Гора, па опет постаде Император - мислим, председник, је ли - САД, само због пар хиљада сумњивих гласова на Флориди. Много је релативна ствар, та демократија. Испада на крају да је демократски све што се свиђа властима у Вашингтону - или комесарима у Бриселу, ајде и то да кажемо, којима и самима недостаје демократски легитимитет. Мислим, ко је то изабрао Олија Рена, Хавиера Солану, и њима сличне? Да не буде забуне, ја лично не дам пет пара да ли је неко изабран, али не можете да вичете на сав глас да је демократија алфа и омега, а сами с њом немате никакве везе!

Јесу ли Радикали добили већину гласова (макар и релативну) на изборима у јануару? Јесу. Је ли онда шок што је лидер Радикала постао председник Скупштине? Јесте, али не би требало да буде. Да ли је Николићев избор демократски? Апсолутно. То што то смета људима којима су уста пуна демократије само значи да су лицемери. Или да не знају шта демократија заиста значи. Не знам шта је горе.

То што Радикали неће да саставе владу, јер им је лакше да пљују и псују „демократе“ (свих нијанси) док ови праве будале од себе, то је друга прича. Оно, важно је ко има бољи рејтинг у јавности, као да су такмичари у „Великом брату“ а не људи који би требало да руководе државом. Зато се згражавам сваки пут кад чујем израз „политичка елита“. Ако је то „елита“, није ни чудо што је Србија таква каква је. Па нам онда памет соле и сервирају са реном разни комесари...

Оснивачи Сједињених Америчких Држава, давне 1791, нигде не записаше у свом Уставу (који је имао седам чланова и десет амандмана) ни реч о демократији. Прича се да је Бенџамин Франклин, упитан шта су успели да направе, одговорио: „Републику, ако је сачувате“. Питајте данас Американца да ли је његова земља република или демократија, и рећи ће вам „демократија, дабоме“. Сироти Франклин је био у праву.

Није случајно Орвел покушао да опише тоталитаризам најпре кроз силовање језика. Сваки пут кад чујем савремени политички дискурс имам утисак да слушам вежбе из црнобелог двомишљења двапутвишедобрих паткоговоритеља. Нити је демократија пола од онога што „демократе“ (свих нијанси) веле да јесте, нити је стварна демократија сама по себи морална или добра. Ради се једноставно о начину доношења одлука у политичком систему који подразмева да је воља већине најбољи начин да се дође до решења. Колико је то имало учинка и каквог, предлажем да питате Сократа.

7 коментара:

Wolfgang White је рекао...

Наши политичари/медији/квангоси су идиоти. Парламентарна демократија је једно од најсавршенијих друштвених уређења које је човек до сада смислио. Да ли је савршено? Па не наравно. Али поседује механизме за самопоправку. У данашњој Србији ти механизми су закочени и то 90% изнутра а само 10% као последица страног утицаја. (И зато не помаже много лупетање "демократских" енглеза о неизабраним бирократама из ЕУ који све кваре.)

Док комунизам нема механизме и зато је и пропао. Комунизам само зна да префарба проблем, да га улепша, да скрене пажњу са њега - али не и да га реши.

Где је наш проблем. Па у томе што имаш комунистички тим који игра у бојама демократије.


Зато се не треба чудити када прочиташ насловну страну неких комунистичких новина која каже:

"И наше новине су дете комунизма, али пошто је комунизам мртав, ми се сада чешће проституишемо са капитализмом".

Али то је тајна коју нико не зна, а нарочио не пар стотина читалаца тог "угледног" недељника. Ха, ха :)

А мој конкретан коментар ових догађаја, наравно није за јавну мрежу попут интернета.

Поз.

Wolfgang White је рекао...

Хајд, још мало ја када нико неће. :)

Поређење са Америком не стоји. Сво то статирање и махање заставицама у америчкој демократији коштало је на хиљаде љуидских живота.(Ирачких и наших и многих других).
Као што је и наша домаћа "маркетишнка" демократија коштала многе људе живота. (И у Милошевићево време и сада.)


Него, када бих само могао да сазнам да ли ДС неће у владу због кадровских питања или нечег другог?

Ако неко има одговор нека пошаље на:
bik_koji_sedi@bk.ru
(По могућству са званичног домена - дискреција загарантована.)

Може и кратак:
ДА - због кадровских питања
НЕ - због нечег другог

Wolfgang White је рекао...

Успео сам да сазнам. Са њиховог сајта, не овако. Мада сам очекивао конкретан одговор од дежурних "прагматичара", али вероватно нису могли да схвате који одговор би им више "помогао".

Него да се вратимо на Ирак. Као и у нашем случају, тако и у Ираку, макретиншке агенције и медији су одиграли пресудну улогу у креирању климе погодне за рат. Сада када се рат разбуктао, многи од тих медија преувеличавају Ирачке жртве да би олакшали своју савест. Али сад је касно. Већ су многи невини људи погинули због њиховог утицаја (многи ће још погинути због њих), и никаква "позитивна" лаж није у стању да им очисти савест. (То важи и за наше медије/маркетиншке стручњаке.)

Када неко случајно купи лоше пиво и безвезни кекс због "добре" рекламе - он изгуби нешто новца - али када му неко "помогне" да изабере лоше људе који ће водити народ - последице су много теже. По све (укључујући и те "политичаре", али и медије који учествују у томе.)

Нисам сигуран шта Шапер прича себи ујутро кад устане, нити чиме се теши аутистични Коштуница али сигурно је увредљиво за њихову интелигенцију.


Најбољи пример комунистичког "решавања" проблема је РТС. Када је био "референдум" за Устав, званична гледаност ТВ Дневника 2 је била око 1,5 милиона. На то сам им и скренуо пажњу у једној интернет презентацији. Да ли мислиш да су сели и озбиљно размислили - па променили програм, људе, ставове? Под условом да су способни за размишљање. Ово није шала - комунистичком образовном систему заиста не требају људи способни да размишљају и самостално доносе одлуке јер то угрожава позиције "псеудо-елита": од професора и декана на факултетима, до разних "политичара", "новинара" итд.)
Не! Само им је додато милион гледалаца на ту цифру, јер ето ако људи неће да гледају ТВ Дневник - онда сигурно нешто није у реду са људима. Кога мисле да преваре осим себе, Коштуницу (чији је аутизам, колико видим последњих дана, баш узео маха).

Корумпирани и неспособни ДС, аутистични и неспособни ДСС, неспособне радикалске проститутке (тренунто у служби код ДСС-а), неспособни и збуњени СПС, неспособни а пуни мржње ултра-левичари (квази грађани, "либерали" итд.) и сваки други политичко-медијски олош није ништа научио током прошлих година.
А време не чека. Њихови потенцијални добици су све мањи, а потенцијални губици су све већи и већи. (И одавно више немају везе са парама...)

Можда чекају "спасоносну" реч клиберала Вукадиновића. Начекаће се...

клиберал (од квази либерал) је она врста кванголике "либералне" елите која се од својих ултра-левичарских колега разликује само у реторици. Због тога се често "сукобљавају" са њима - е да би разлика била видљивија. Важе и под именом "Либерали" д.о.о .

Wolfgang White је рекао...

А што се владе тиче, ја не бих журио у владу да сам на њиховом месту. Изборни резултати су врло вероватно фалсификовани, (Г17 и ЛДП никако нису могли да пређу цензус). Боље је да се распусти скупштина и распишу нови избори, него да владају без демократског легитимитета. Обиће им се оглаву крађа, као и свима пре њих. (На пример Милошевићу, када је изгубио од Шешеља.)
Да не буде да их нисам упозорио.

Ето, рекох ово и спасих душу своју.

Wolfgang White је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Slavisa је рекао...

http://www.nezavisne.com/vijesti.php?vijest=9291&meni=8



Romanee-conti
Goran Petrović 07.05.2007 20:51

Znam da će neupućeni odmah potražiti rečnik i to pogrešan. Jer, iako zvuči latinski ili italijanski, stvar je francuska. Ali, ne verujem ni da bi francuski rečnik bio od velike pomoći. Jer ono što biste eventualno preveli kao "ono što je stvorio princ" ili "prinčevo delo" ne bi vam značilo bog zna šta bez poznavanja sveta vina.

A ovde se radi baš o najpoznatijem i najskupljem vinogradu i najpoznatijem vinu na svetu! S obzirom na to da su ovaj PINOT NOIR odnosno Crni burgundac pili još u vreme Karla Velikog i Luja XI, da je "kralj sunce" Luj XIV baš Romane Konti pio kao lek, a ljubavnica njegovog naslednika Luja XV markiza de Pompadur činila sve da se domogne ovog vina nije ni čudo što je ono još pre mnogo vekova nazvano "prinčevo vino" i "vino kraljeva".

Priča o vinu Romane Konti, verovali ili ne počinje, davne 1512. godine od kada datiraju prve granice ovog nevelikog vinograda - 1 hektar i 80 ari - koji je tada pripadao benediktanskom manastiru SAINT-VIVANT. Ovaj CLOUX (odnosno klo ili klu u zavisnosti od izgovora što je lokalni naziv u Burgundiji za imanje, posed ili nešto što se u drugim delovima Francuske prosto zove "šato") je 1584. godine prodat izvesnom Klodu Kuzenu čiji su ga naslednici prodali Holanđaninu Filipu Kronemburgu. Iako je u posedu porodice Kronemburg bio gotovo dva veka, 1760. godine je prodat Luj-Fransoa de Burbonu princu de Konti. Bez obzira na to što je cena najboljih vinograda u to vreme bila 250 livri, Luj-Fransoa ga je platio gotovo deset puta više - 2.310 livri, jer ga je strasno želela i kraljeva ljubavnica madam de Pompadur. Zbog čudesnog vina koje je davao ovaj vinograd tradicionalni naziv CLOUX je još krajem XVII veka promenjen u Romane. Promena je, kažu, bila inspirisana starofrancuskom reči "romenie", koja je označavala legendarna, a verovatno i božanska vina sa ostrva antičke Grčke. A pošto je Luj-Fransoa bio princ od Kontija ove dve reči su prvi put spojene 1794. godine od kada su sinonim za najbolje vino sveta.

Istorija dalje kaže, da je za vreme francuske revolucije vinograd konfiskovan, a onda preprodat sinu jednog poznatog bankara koji je u svom vlasništvu već imao nekoliko poznatih vinograda tog regiona. Posle niza kupoprodaja i nasleđivanja, ova dragocenost čiji je deo jedno vreme čak bio u vlasništvu jedne japanske kompanije, je danas u vlasništvu Obera de Vilena i Henri-Frederik Rosa. To su srećnici koji godišnje proizvode po 6.000 boca vina koje žele mnogi širom sveta! Enolozi i stručnjaci najznačajnijih svetskih časopisa posvećenih vinima i somelijei, degustatori i ocenjivači vina ovom vinu često daju najviše ocene, dakle svih 100 bodova. U gotovo svim stručnim studijama i enciklopedijama vina samo Romane Konti i nemačko desertno vino Egon Mozel svrstavaju u ekstra klasu - PREMIERS EXCEPTIONNELS. Nešto kao prvoklasno - izuzetno, a tek potom slede prvoklasna vina i tako redom.

Njegov ukus opisuju kao neuhvatljiv i zagonetan, kao miris mlade ruže, a samo vino porede sa sfingom. Ali, najčešće koriste izraze "božanstveno" i "vanvremensko savršenstvo"!! Pa, kakvo je, zaboga, to vino? Ne znam. Iako sam ljubitelj vina, iako sam putujući po svetu probao mnoga, iako se godinama družim sa vinarima, somelijeima, uvoznicima i distributerima vina nikada nisam bio u prilici da ga probam.

Ali, znam ko jeste. Verovali ili ne, "nezaposleni dramaturg" i vlasnik Liberalno Demokratskog Preduzeća se nedavno hvalio po gradu kako je probao baš Romane Konti. Čuj probao, popio celu bocu!! Posle izbornih i postizbornih stresova rešio je da se malo odmori, pa je sa svojom takođe nezaposlenom suprugom otišao u "beli svet". Večerajući u jednom restoranu u Francuskoj silno se obradovao videći u vinskoj karti Romane Konti. Pošto je njegovoj supruzi toga dana bio rođendan bez razmišljanja je pozvao konobara. Ali, stvar nije išla glatko. Naime, osoblje restorana je u mladom bračnom paru prepoznalo bogate i bahate Ruse koji su vino naručili samo zato što je najskuplje, a ne zato što znaju o čemu se radi. A pošto su oni znali kakvu dragocenost imaju odbili su da im posluže traženo vino. Međutim, "nezaposleni dramaturg" se nije predavao, pa je nakon njegovog savršenog scenskog nastupa nesporazum razrešen.

Po lepom srpskom običaju po povratku u Beograd je požurio da se pohvali prijateljima. I ne samo prijateljima, već i osoblju nekih poznatih restorana u koje inače često svraća. Pa nije mala stvar - pio je NAJBOLJE VINO NA SVETU!! Baš lepo i romantično i ljubav i rođendan i Romane Konti. Naravno dok se ne zapitate čijim je to parama plaćeno? Da li parama GSS-a, koje su njegovi ortaci doneli u miraz, ili parama SDU gospodina Žarka Koraća, koji je takođe morao da se "učipi" za novi poslanički mandat. Možda su to pare LSDV Nenada Čanka ili pare građana Srbije uplaćene LDP-u iz budžeta. A možda su u pitanju pare američkih poreskih obveznika ili anonimnih donatora koji pomažu ovu političku opciju. Zbilja ne znam, ali znam da su to i moje pare i pare svih onih koje je "nezaposleni dramaturg" prevario i pokrao tokom prethodnih godina!! Pa, živeli!!

Za one potpuno neupućene i nemaštovite treba na kraju reći da jedna boca ovog vina, koje se inače ne može kupiti u slobodnoj prodaji već samo na aukcijama, košta u proseku 4.000 i slovima četiri hiljade eura. A koliko je plaćena ova iz naše priče moraćete da pitate galantnog supruga!!

Wolfgang White је рекао...

Пусти ти те приче, то је исто оно ђубре што смо могли да чујемо протеклих година, типа: Чеда Јовановић је амерички плаћеник, Коштуница живи са 11 мачака у стану а Небојша Малић је у вези са мафијом.

На крају крајева Коштуница је "владао" последње 3-4 године, дакле?


Него много горе ствари су радила "господа" из ДС-а па новинарске проститутке то прећуткују, Коштуница се прави да је све у реду а радикалске проститутке то спомињу према потреби и службеној дужности.

Видим да се ДС опет спремио да узјаше Коштуницу и уђе у владу. Оно што заборављају је да Коштуница нема више политичке снаге као 2000-е, а ни као премијер се није баш показао (изгубио је на изборима, зар не?). А због чега? То је оно што се аутистични ДСС никад не запита. Са друге стране ни ДС није научио ништа из својих многобројних грешака, од којих је свака следећа била гора од претхнодне.


Који су стварни резултати избора и колико је коме напаковано гласова тешко је рећи. (Осим за оне две странке за које не постоји ни најмања шанса да су прешле цензус.)
Једно је сигурно: нелегитиман парламент не може да да легитимну владу. А нелегитимна влада је призивање нечега много горег него што су то нови избори.