I TEBE SAM SIT, GRANATO!
Kad me šutnu sve Europe,
U Kandahar ja ću poći,
Dolare ću brati s grane,
Ubijat ću talibane,
Biti čuvar svjetske moći.
NATO-pakt je moja tuga,
Al bez njega neću moći;
Korak strojev, metak bojev,
A položaj glave nojev -
Ispunjavam svaki prohtjev.
I tebe sam sit, granato,
Dabogda me ispalila,
Dok za račun svjetskog kuma,
Branim polja opijuma,
Šta mi radiš, NATO, NATO?!
I tebe sam sit, granato,
Dabogda me ispalila,
Mali privrednik u ratu,
S NATO-pločicom o vratu,
Il me primi il me zdimi!
Баш ме занима шта би на ово рекли ”еуроатлантисти” у, рецимо, Србији - који се по правилу одушевљавају свиме што је хрватско. Осим натоскептицизмом, изгледа.
4 коментара:
Шта знам. Песма је духовита. Виде се остаци српске песничке традиције, и то је лепо... али... помало заудара на Комунизам.
Као што знамо, у великом диференцијалном процесу, Југо комунисти су се поделили у две групе: "анти-националисте" и "анти-империјалисте". Ово би била она друга група хрватских комуниста. (Којој одговара прва група српских, као и обрнуто.
И овде траба повући јасну разлику између неког ко живи у Америци и бори се против империјализма, и неког ко живи у "наци кифла држави" (створеној као последица америчког империјализма) а бори се пртив истог.
Још једна разлика је овде видљива. (Барем мени.)
А то је разлика између аутентичног антиратног либерализма и његовог копилета - комунизма (чије су "антиратне" и "анти-империјалистичке" руке крваве до лаката).
Поздрав.
Добро збориш ово о комунизму и империјализму. Више је него лицемерно рећи да је "империјализам последња фаза капитализма" а затим правдати комунистичлки империјализам потребом "ослобађања" народа - као што су то радили Троцкисти, али после 2. светског рата и Стаљин и његови епигони. Зато ми је подела на "левицу" и "десницу" у великој мери бесмислена; и једни и други хоће снажну државу (и империју ако у то може да прерасте) када су они на власти, а противе јој се декларативно када су на власти њихови противници. Јасан пример је однос америчких "конзервативаца" према Србима када их је нападао Клинтон и данас, када ту исту политику врши Буш без да скоро ико протестује.
Управо тако. А код "Хрвата" још и имаш онај синдром двоструко/троструко/четвороструких побједника. То јест "подржавамо Аустроугаре док Срби не победе (онда пређемо на страну Срба); затим се додворавамо Краљу и Србима док не дођу нацисти (онда нам "признају" НДХ а ми се покажемо у Јасеновцу); затим Срби опет победе и ми опет пређемо на њихову страну (онда покажемо италијанским фашистима); затим живимо безбрижно у комунизму док нам не досади, и то баш у тренутку када НАТО-у затреба изговор да остане у Европи. Е онда нам је НАТО савезник док не истерамо Србе (и добијемо нашу наци кифла државу), и сада када "пси са ђубришта" треба да покажу барем мало захвалности газди - ми ето глумимо "анти-империјалисте"."
Ех, са ким су Матија Бећковић, другови Радикали и леви и десни живели у братству-јединству? И још би живели да ови нису одлучили да оду...
(Да ли сада схваташ зашто сматрам да су и НИН и Политика, и Време, и Европа, и Блиц и РТС и Б92 и Пинк итд. и највећи део политичара, и САНУ и један добар део цркве, и разни други "угледни чланови" итд. по својој суштини једно те исто?)
И можда би било добро још да разјаснимо, да није само схватање државе оно због чега је комунизам зло, већ пре свега због људи које тај накарадни систем производи: полу-људи.
Подједнако мрзе Србе и Србију, такозвани "про империјални медији и организације" као и (на пример) РТС или Радикали. Мени је најсмешније када се неке бакице из невладиних организација буне против БИА-е. Па управо је та ОЗНА/УДБА најсуровије спроводила у дело оно што кванго "елита" пропагира. Али ето, другу Радету није приоритет убијање Срба, и одмах не ваља. (Највећа вајда од друга Радета је што уместо њега није дошао неко још гори - нпр. Беба Поповић.) Сама служба је још увек у комунизму и вероватно проводе време по оваквим блоговима чекајући "информацију" као пси коску. ( Као уосталом и "паметни" саветници нашег "паметног" председника, или неке друге проститутке жељне да се преко ноћи попну на партисјкој лествици.)
Не вреди. Не иде то баш тако.
Ми изгубили медијски рат против "хрвата" и ником ништа. РТС наставља истом тактиком и са истим људима (изузев пар козметичких промена, што због вештичарења Б92 (када су отерали ону сиротицу што је водила Дневник) што због већ пословичног курвања (тако карактеристичног за позни комунизам у коме живимо). РТС није убедљив у сопственој кући, како мисле да убеде некога напољу.
Ни ХТВ није другачији, само су "хрвати" већи дебили од нас. Код њих је мејн стрим национализам радикалског типа. Код нас је то незмисливо, а популарност радикала је могуће објаснити више корумпираношћу и неспособношћу ДС-а, аутистичношћу и неспособношћу ДСС-а, проституцијом медија и лицемерјем међународне заједнице, пре него "аутентичним" национализмом тих комунистичких проститутки.
Свима су им крваве руке од српске крви (и не само српске), у то буди сигуран. Неки су их свесно окрвавили (и још то раде) зарад вође и партије а неки својом неспособношћу (што није никакво оправдање).
А оно што је проблем код нас није првише јака држава већ напротив - недостатак државе. Идиоти се хвале својим "либералним законима" затварајући очи пред јавашлуком и анархијом. (Ваљда очекују да медији, а поготово "јавни сервис" снагом својих лажи спасу ствар или је барем заташкају галамом и вулгарношћу.) Не иде то тако.
И у праву је Цобел када када говори о реинтеграцији. Наша "елита" заиста нема жељу да било кога реинтегрише, ни Албанце ни Роме а нарочито не Србе. Управо супротно. То што је у Србији сада "мирно" није знак да се све креће у правом смеру (како аутисти из садашње владе воле да мисле), већ је то знак нечег другог.
Ни Милошевић није веровао медијима онолико колико ови идиоти верују.
(А праве исте грешке као и Милошевић.)
Поента је да транзиција траје већ 15 и више година, међутим "наша елита"
је још увек у комунизму. Префарбаном комунизму. (и то беседама Матије Бећковића са једне стране и отровом кванго/медијске "елите" са друге стране и наравно са "НСПМ" д.о.о као као праведним судијом, посредником и опортунистом ).
Комунизам је пропао. Мртав је, нема га. Осим у начину размишљања "наше елите" и њеном неспособношћу да свати куда је то води.
Но добро, схватиће они то. Макар и на тежи начин.
Постави коментар