Шта нам је чинити

Испод јуче цитираног Жељка Цвијановића на Новом Стандарду освануо је коментар анонимног читаоца, потписаног само као „dobronamerni prijatelj“. Мада је анониман; мада је писан „мачећом“ латиницом; мада коментаре испод текстова у принципу сматрам бескорисним или чак штетним и ретко их читам... у овом случају мислим да вреди направити изузетак:

Добронамерни пријатељ, 26. децембра 2014:

„За почетак, престаните да псујете Бога, Богородицу, хљеб, сунце, децу, мајку. Оно што је најсветије на свету, ви пљујете. Мој савет за 2014. је био исти.

Ако већ имате потребу да псујете, псујте НАТО, Америку која вас је бомбардовала. Псујте багру на власти која вас убија у појам, лаже и краде од вас и ваше деце.

Мање причајте, више радите. Цените људе који вам желе добро и труде се за општу ствар, и подржите их, а не тражите длаку у јајету. Будите јаки на делима, а не речима.

Будите некад више рационални, а мање емотивни. Помозите да комшији не цркне крава. Окрените се једни другима, а не једни против других. Не лажите, не крадите. Будите добри људи.

Учите децу да вреди учити, а не куповати испите и дипломе. Учите их да воле своје и поштују туђе. Учите их да је живот у заједници а не индивидуализму. Да се жене, и рађају децу, уместо да буду хомићи.

Ово чисто из добре намере и што волим Србе и Србију.

ПС: Повратите достојанство и најурите Кирбија и остале.“

Узео сам за слободу да цитирам коментар, али на српском језику и писму. Из садржаја наслућујем да ми аутор на томе неће замерити - напротив.