Управо сам добио саопштење од Гугла - власника платформе Блогер - да се програм (FeedBurner) који омогућава дистрибуцију текстова електронском поштом „унапређује“ од јула, што ће рећи да се могућност праћења Сокола тим путем - укида.
Ако сте већ престали да добијате аутоматске поруке од Сокола, онда је промена већ на снази. Ако нисте, очекујте да ће ступити на снагу почетком јула. Тек да знате зашто су поруке престале, или ће престати: није до мене, него до техно-феудалаца који би да контролишу шта читамо, говоримо и мислимо.
Знам да није лако пратити блогове, поготово када објављују текстове нередовно (као што је случај са Соколом већ пет-шест година, откако сам прешао у професионалце). Можда је електронска пошта ту била од помоћи, можда није - стварно не знам. Лично добијам толико електронске поште, да је једва читам, али можда су ваша искуства другачија, и тако вам је најлакше да ме пратите.
Засад немам информацију да ће Гугл да укида блогове (мада је изледа то само питање времена), тако да ће Соко остати доступан читаоцима до даљњег. Морам да признам да ми се нимало на отвара још један налог са неком фирмом из Силиконске долине, која за услугу слања Сокола на ЕП да вам побере адресе и онда их продаје спамерима.
Али ако сте баш заинтересовани да вас спамујем поштом, оставите коментар, да знам на чему сам.
„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)
Приказивање постова са ознаком блог. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком блог. Прикажи све постове
понедељак, 19. април 2021.
субота, 31. децембар 2016.
2016.
Уф.
Мислим, шта рећи?
Прво бих да се извинем читаоцима Сокола што је ово била гладна година, са најмање објављених текстова. Свашта се нешто дешавало вредно спомена, али да се не лажемо, о назадно-жутној власти све је већ речено у претходним годинама. На Vuchycha није вредело трошити речи.
Најважнији догађај године сигурно је победа Доналда Трампа на америчким изборима, који су имали и те каквог значаја за нас. Из прве руке сам посматрао тај процес као новинар, од почетка марта наовамо. А стигао сам и да се позабавим пресеком "лажних вести" са покушајима Трампових непријатеља да га дискредитују. Нажалост, преко Срба.
Утиске о Трамповој победи и вратима која она отвара сам поделио са Фондом стратешке културе и Србистом, а планирам да то архивирам овде почетком јануара.
Други најважнији догађај године је ослобађање Алепа, чиме је преломљен рат у Сирији и поражена империјална политика "промене режима." Е сад, што тога у Вашингтону многи још нису свесни, то је све више њихов проблем, а сваким даном све мање наш.
У овој 2016. смо се подсетили ко смо и шта смо и то потврдили референдумом - на којем нам је Империја, дабоме, замерила - и у потпуности схватили сву неправду Хашке инквизиције. Чак су нас подсећали и Руси, који су кудикамо освешћенији ових дана. Ко нам је крив кад они имају Путина а ми жутине, инсталиране на годишњицу аустроугарске инвазије...
Још се не зна разлог зашто се авион са 64 члана хора Александрова срушио 25. децембра над Црним морем... али знамо да сад певају на небу. Тек да знате, Руси су били ганути омажом Звездиних навијача, па им ни пораз ЦСКА није тешко пао.
Ну. Све ове године на Соколу вам дрвим о томе да је Империја константа и да можемо да променимо једино како се постављамо и односимо према њој. Испаде да сам погрешио и да Империја није константа, већ је и она подложна законима физике, политике и реалности које је толико дуго порицала. Сад је ред да се и њени послушници суоче с тим.
Честитајући вам наступајућу 2017, без пардона крадем и адаптирам Трампов победнички слоган: Учинимо српство поново великим! Данас у сопственим срцима, сутра у Београду, а прекосутра у Призрену.
Мислим, шта рећи?
Прво бих да се извинем читаоцима Сокола што је ово била гладна година, са најмање објављених текстова. Свашта се нешто дешавало вредно спомена, али да се не лажемо, о назадно-жутној власти све је већ речено у претходним годинама. На Vuchycha није вредело трошити речи.
Најважнији догађај године сигурно је победа Доналда Трампа на америчким изборима, који су имали и те каквог значаја за нас. Из прве руке сам посматрао тај процес као новинар, од почетка марта наовамо. А стигао сам и да се позабавим пресеком "лажних вести" са покушајима Трампових непријатеља да га дискредитују. Нажалост, преко Срба.
Утиске о Трамповој победи и вратима која она отвара сам поделио са Фондом стратешке културе и Србистом, а планирам да то архивирам овде почетком јануара.
Други најважнији догађај године је ослобађање Алепа, чиме је преломљен рат у Сирији и поражена империјална политика "промене режима." Е сад, што тога у Вашингтону многи још нису свесни, то је све више њихов проблем, а сваким даном све мање наш.
У овој 2016. смо се подсетили ко смо и шта смо и то потврдили референдумом - на којем нам је Империја, дабоме, замерила - и у потпуности схватили сву неправду Хашке инквизиције. Чак су нас подсећали и Руси, који су кудикамо освешћенији ових дана. Ко нам је крив кад они имају Путина а ми жутине, инсталиране на годишњицу аустроугарске инвазије...
Још се не зна разлог зашто се авион са 64 члана хора Александрова срушио 25. децембра над Црним морем... али знамо да сад певају на небу. Тек да знате, Руси су били ганути омажом Звездиних навијача, па им ни пораз ЦСКА није тешко пао.
Ну. Све ове године на Соколу вам дрвим о томе да је Империја константа и да можемо да променимо једино како се постављамо и односимо према њој. Испаде да сам погрешио и да Империја није константа, већ је и она подложна законима физике, политике и реалности које је толико дуго порицала. Сад је ред да се и њени послушници суоче с тим.
Честитајући вам наступајућу 2017, без пардона крадем и адаптирам Трампов победнички слоган: Учинимо српство поново великим! Данас у сопственим срцима, сутра у Београду, а прекосутра у Призрену.
среда, 30. децембар 2015.
Сокологија 2005: повратак у будућност
Пошто сам, што силом прилика што својевољно, већи део године запоставио Сокола, мислим да није поштено да сад правим годишњи преглед. Уосталом, тешко је надмашити прошлогодишњи.
Нађох, међутим, ову збирку цитата из 2005, прве године рада Сокола, па рекох да се бар тиме мало искупим, пошто сам десети рођендан блога обележио таман као што је Србија стогодишњицу Великог рата...
Да ли су ове оцене ишта мање или више актуелне данас него што су биле тада, просудите сами.
Срби су већ толико сатанизовани на Западу, да се све што кажу аутоматски проглашава за лаж, а све што се против њих говори a priori узима као истина...
(24. март)
Највеће изненађење, и разочарење, је што су мете бомби, ракета, мржње и лажи на крају прихватиле да су све то заслужиле, и својим понашањем данас дају за право агресорима и пропагандистима да их и даље нападају и киње.
(24. март)
Цели свет је интересна сфера Америке, и у њему постоје само два „блока“: њене слуге и њене жртве, садашње или будуће.
(15. април)
Титова Југославија је била заснована у не малој мјери на константном страху од „великосрпског хегемонизма“.
(7. мај)
Прагматична али перверзна коалиција је увек лоша идеја.
(12. мај)
Истина нема чега да се боји; само лаж захтијева апсолутни консензус.
(20. мај)
...постоји различита логика за Хрвате, Србе, Муслимане, Албанце и, дакако, Империју; кад Срби траже заједничку логику за све, то је „нереално“... Колико је „независно Косово“ само параван за Велику Албанију, [толико] је „реалност“ Империје само параван за владавину јачег.
(20. мај)
Политичко пијанство је много опасније од алкохолног. Србија може слободно да удари по шљивовици, али стварно мора да се што пре политички отрезни од тираније ... џепних фашиста.
(10. јун)
...то што Атлантска империја сад осјећа посљедице својих играрија са исламским екстремизмом... није Србима никаква утјеха. Штавише, може се десити да Империја постане још ватреније антисрпска, а све по старој (и небројено пута доказано пропалој, али ником ништа) стратегији фиктивног скупљања поена у исламском свијету.
(7. јул))
Задатак КФОР-а никад није био да штити Србе на Косову, већ да штити Косово (албанско, дабоме) од Србије. (19. јул)
Неподношљиво арогантан, пун предрасуда и фикс-идеја, нетолерантан до бола, Холбрук... „дипломата“ који верује у „бомбе за мир“, силује истину малтене сваком својом реченицом.
(20. јул)
Политичка настраност сpпског естаблишмента је изгледа систематске природе.
(27. јул)
И међу лоповима постоји нека врста части. Међу политичарима, никаква.
(1. септембар)
...на политичкој сцени Србије влада потпуни хаос. Класична подела на левицу, десницу и центар не само да више не постоји, него је и бесмислена, таман колико и псеудо-категорије омиљене у империјалним медијима: „умерени“ против „ултранационалиста“ (пошто „нормалних“ националиста, је ли, нема).
(6. октобар)
... не би требало да буде икакве сумње какав ће статус Ахтисари - односно, његови налогодавци – да предложи када „преговори“ о Косову почну следеће године. После Рамбујеа, бомбардовања и окупације (са све етничким чишћењем и отимачином свега српског), зар ико још може да верује да Империја... не намерава да Косово буде албанско?
(21. децембар)
Нађох, међутим, ову збирку цитата из 2005, прве године рада Сокола, па рекох да се бар тиме мало искупим, пошто сам десети рођендан блога обележио таман као што је Србија стогодишњицу Великог рата...
Да ли су ове оцене ишта мање или више актуелне данас него што су биле тада, просудите сами.
Срби су већ толико сатанизовани на Западу, да се све што кажу аутоматски проглашава за лаж, а све што се против њих говори a priori узима као истина...
(24. март)
Највеће изненађење, и разочарење, је што су мете бомби, ракета, мржње и лажи на крају прихватиле да су све то заслужиле, и својим понашањем данас дају за право агресорима и пропагандистима да их и даље нападају и киње.
(24. март)
Цели свет је интересна сфера Америке, и у њему постоје само два „блока“: њене слуге и њене жртве, садашње или будуће.
(15. април)
Титова Југославија је била заснована у не малој мјери на константном страху од „великосрпског хегемонизма“.
(7. мај)
Прагматична али перверзна коалиција је увек лоша идеја.
(12. мај)
Истина нема чега да се боји; само лаж захтијева апсолутни консензус.
(20. мај)
...постоји различита логика за Хрвате, Србе, Муслимане, Албанце и, дакако, Империју; кад Срби траже заједничку логику за све, то је „нереално“... Колико је „независно Косово“ само параван за Велику Албанију, [толико] је „реалност“ Империје само параван за владавину јачег.
(20. мај)
Политичко пијанство је много опасније од алкохолног. Србија може слободно да удари по шљивовици, али стварно мора да се што пре политички отрезни од тираније ... џепних фашиста.
(10. јун)
...то што Атлантска империја сад осјећа посљедице својих играрија са исламским екстремизмом... није Србима никаква утјеха. Штавише, може се десити да Империја постане још ватреније антисрпска, а све по старој (и небројено пута доказано пропалој, али ником ништа) стратегији фиктивног скупљања поена у исламском свијету.
(7. јул))
Задатак КФОР-а никад није био да штити Србе на Косову, већ да штити Косово (албанско, дабоме) од Србије. (19. јул)
Неподношљиво арогантан, пун предрасуда и фикс-идеја, нетолерантан до бола, Холбрук... „дипломата“ који верује у „бомбе за мир“, силује истину малтене сваком својом реченицом.
(20. јул)
Политичка настраност сpпског естаблишмента је изгледа систематске природе.
(27. јул)
И међу лоповима постоји нека врста части. Међу политичарима, никаква.
(1. септембар)
...на политичкој сцени Србије влада потпуни хаос. Класична подела на левицу, десницу и центар не само да више не постоји, него је и бесмислена, таман колико и псеудо-категорије омиљене у империјалним медијима: „умерени“ против „ултранационалиста“ (пошто „нормалних“ националиста, је ли, нема).
(6. октобар)
... не би требало да буде икакве сумње какав ће статус Ахтисари - односно, његови налогодавци – да предложи када „преговори“ о Косову почну следеће године. После Рамбујеа, бомбардовања и окупације (са све етничким чишћењем и отимачином свега српског), зар ико још може да верује да Империја... не намерава да Косово буде албанско?
(21. децембар)
недеља, 1. март 2015.
Одсуство и објашњење
Знам да ме нема већ неко време, иако се дешава штошта вредно спомена. Разлог је врло једноставан: однедавно сам новинар на телевизији РТ, раније познатој као Russia Today.
Није тајна да са њима сарађујем већ годинама - као гост, коментатор и аналитичар. То сам радио без икакве надокнаде, добровољно и без задршке, као део борбе за ослобођење земље, државе и душе од агресије и окупације Атлантске Империје. Из истих мотива сам ушао у пројект Института Рајс, јануара прошле године - да бих почетком новембра изашао из њега, из разлога које сам објаснио на Митровдан.
После тога сам морао да одлучим шта и како даље. Када су ми колеге из РТ крајем јануара саопштиле да се отвара место за новинара, пријавио сам се - и био примљен. Радим у америчкој редакцији вести, тако да не очекујте да сад суфлирам Владимиру Владимировичу шта да ради са Украјином, нити да утичем на руско медијско присуство у Србији. Засад.
Шта то значи за Сокола? Значи да ћу много ређе да пишем него пре, чисто због обавеза. И захтева следеће појашњење:
Није тајна да са њима сарађујем већ годинама - као гост, коментатор и аналитичар. То сам радио без икакве надокнаде, добровољно и без задршке, као део борбе за ослобођење земље, државе и душе од агресије и окупације Атлантске Империје. Из истих мотива сам ушао у пројект Института Рајс, јануара прошле године - да бих почетком новембра изашао из њега, из разлога које сам објаснио на Митровдан.
После тога сам морао да одлучим шта и како даље. Када су ми колеге из РТ крајем јануара саопштиле да се отвара место за новинара, пријавио сам се - и био примљен. Радим у америчкој редакцији вести, тако да не очекујте да сад суфлирам Владимиру Владимировичу шта да ради са Украјином, нити да утичем на руско медијско присуство у Србији. Засад.
Шта то значи за Сокола? Значи да ћу много ређе да пишем него пре, чисто због обавеза. И захтева следеће појашњење:
Свака реч овде написана је мој лични став, и апсолутно ничим не представља став РТ, Русије, Владимира Путина или кога већ. Ко год доведе било шта написано на Соколу у везу са Руском Федерацијом или било којим њеним представником, лаже прво себе, а онда и друге.Знам да ће упркос овоме бити злих језика који ће то покушати, као што су и досад. Али то је њихов проблем.
уторак, 30. децембар 2014.
Година Десета
У марту 2015. биће десети рођендан Сокола. Његов нешто старији брат, блог на енглеском, напунио је десет у новембру. За оба је година тренутно на измаку била рекордна по броју текстова, прегледа и пажње - нажалост, због догађаја којима су били посвећени.
Као што су набујале реке носиле села и градове широм Босне и Србије у мају, тако је и права поплава дневних дезинформација о „руској инвазији“ наводно слободне и демократске Украјине однела било какву врсту разума и логике кад је о том делу света реч. Лажи, хаос и очај царују лако заведеним и медијски програмираним светом који не памти даље од три сличице на друштвеним мрежама, или две насловнице таблоида. А може и треба да зна боље.
Поплаве су биле само једна пошаст која је ове године захватила наше крајеве. Био је ту и покушај обојене револуције (са још сасвим нејасним резултатима) у РС, па онда фарса од избора у Србији - мислим, мартовска графичка обнова Сокола више је садржајно променила од преименовања Olyksandra Vuchycha из ППВ-а у ПВ-а - па дроновање Маракане и потоње рамовање Београда, па отказивање Јужног тока...
Као што су набујале реке носиле села и градове широм Босне и Србије у мају, тако је и права поплава дневних дезинформација о „руској инвазији“ наводно слободне и демократске Украјине однела било какву врсту разума и логике кад је о том делу света реч. Лажи, хаос и очај царују лако заведеним и медијски програмираним светом који не памти даље од три сличице на друштвеним мрежама, или две насловнице таблоида. А може и треба да зна боље.
Поплаве су биле само једна пошаст која је ове године захватила наше крајеве. Био је ту и покушај обојене револуције (са још сасвим нејасним резултатима) у РС, па онда фарса од избора у Србији - мислим, мартовска графичка обнова Сокола више је садржајно променила од преименовања Olyksandra Vuchycha из ППВ-а у ПВ-а - па дроновање Маракане и потоње рамовање Београда, па отказивање Јужног тока...
субота, 8. новембар 2014.
Митровдан
Пажљивији читаоци ће приметити да ме нема много у последње време. „Око“ не излази већ ево другу недељу. У септембру сам путовао и посећивао породицу. У октобру сам јурцао да стигнем обавезе које су се накупиле у међувремену. А од почетка овог месеца више нисам део Института Арчибалд Рајс.
Немам ништа против руководства које остаје, нити организације уопште, али су хтели да иду путем којим ја нити могу, нити желим да кренем. И то је лепота договора: они својим путем, ја својим, па шта нам Бог да. Чист рачун и дуга љубав.
Петнаест година је дуго време за бављење електронском хајдучијом, а слободе сваки дан све мање. Али не пада ми на памет да одустанем од борбе. Чак и кад бих хтео, не могу. Да прихватим победу култа? Да прихватим као неминовност нешто што знам да је осуђено на пропаст? Да својим понашањем допринесем очају против којег се толико борим? Никад.
Али и ја сам обични смртник, који нема ни неограничену енергију ни неограничене могућности. Нити ми ко „држи леђа“ и снабдева ме храном, оружјем и муницијом као некадашње хајдуке јатаци. Него морам сам, па докле догурам.
Данас је Митровдан, традиционални хајдучки растанак. Ја се од вас не растајем - само велим да ме можда неће бити неко време. Али вратићу се. Борба се наставља.
![]() |
| Митровдан |
Петнаест година је дуго време за бављење електронском хајдучијом, а слободе сваки дан све мање. Али не пада ми на памет да одустанем од борбе. Чак и кад бих хтео, не могу. Да прихватим победу култа? Да прихватим као неминовност нешто што знам да је осуђено на пропаст? Да својим понашањем допринесем очају против којег се толико борим? Никад.
Али и ја сам обични смртник, који нема ни неограничену енергију ни неограничене могућности. Нити ми ко „држи леђа“ и снабдева ме храном, оружјем и муницијом као некадашње хајдуке јатаци. Него морам сам, па докле догурам.
Данас је Митровдан, традиционални хајдучки растанак. Ја се од вас не растајем - само велим да ме можда неће бити неко време. Али вратићу се. Борба се наставља.
четвртак, 26. јун 2014.
Фонд стратешке културе
Читаоци Сокола знају да сам још од краја 2000. године колумниста за амерички интернет-часопис Antiwar.com. Некада сам писао једном седмично, сад двапут месечно, али свеједно тамо имам најдужи „стаж“ после главног уредника. Биће ево 15 година у новембру.
Крајем маја сам добио позив од Фонда стратешке културе да будем и њихов колумниста, са два до три текста месечно. Данас је објављен трећи текст: „Разговор глувих“.
Пре тога сам писао о годишњици пада Цариграда („Трон неправо узети“) и иронији да 70 годишњицу искрцавања у Нормандији сад обележава Империја која је преузела немачку Ostpolitik („Од Нормандије до тираније“).
Као и са текстовима за Antiwar.com, увек кажем да ми је жао што имам о чему да пишем. Камо среће да није овако, па да се човек бави туђим или веселијим темама. Али тако нам је како нам је - док не постане другачије. За то се и боримо.
Крајем маја сам добио позив од Фонда стратешке културе да будем и њихов колумниста, са два до три текста месечно. Данас је објављен трећи текст: „Разговор глувих“.
Пре тога сам писао о годишњици пада Цариграда („Трон неправо узети“) и иронији да 70 годишњицу искрцавања у Нормандији сад обележава Империја која је преузела немачку Ostpolitik („Од Нормандије до тираније“).
Као и са текстовима за Antiwar.com, увек кажем да ми је жао што имам о чему да пишем. Камо среће да није овако, па да се човек бави туђим или веселијим темама. Али тако нам је како нам је - док не постане другачије. За то се и боримо.
понедељак, 2. јун 2014.
Триптих 2. јуна
Три белешке и напомене, наизглед невезане.
Преводи и Стање Ствари
Превод текста Дејвида Брукса који сам прокоментарисао у суботу требало је да буде објављен истога дана на Стању Ствари, али се због техничких проблема појавио тек данас. Ставио сам спону у текст од суботе, као и у претходну реченицу, па кога занима да погледа шта је Брукс булазнио, нека изволи. Само имајте на уму да је то булажњење опште место политичке и медијске „елите“ Империје.
Из неколико разлога све преводе које бих обично постављао на Соколу сам преусмерио на Стање Ствари, па вам препоручујем да пратите ту страницу ако вас занима шта о нама (или о Украјини, ЕУ, Империји, итд.) пишу странци.
Џеремајин Игроказ
Преко Александре Ребић чујем да је у Београду током викенда одржана међународна конференција о 1. светском рату. Домаћин је било нешто по имену CIRSD, односно Center for International Relations and Sustainable Development. На енглеском, дабоме; на мачећем српском се зову „Центар за међународну сарадњу и одрживи развој.“
На челу института је некадашњи штићеник Друга Боте, бивши министар иностраних дела и председавајући Генералне скупштине УН - Џеремаја Вулф. Мислим, Вук Јеремић. Који у уводној беседи - наводно о 1. светском рату - ни реч не рече о Србији, већ позва на стварање глобалне владе ради борбе против климатске катаклизме (!).
У одбору Центра му седе, између осталих, бивша швајцарска министарка Калми-Реј, која је 2010. признала „Тачистан“, и Џефри Сакс. Паметнима доста.
А кога је Џеремаја довео као госте на конференцију? Па Џорџа Фридмана из Стратфор-а, тј. приватне испоставе ЦИА, и главом и брадом Кристофера Кларка! Знате, онога што мисли да су 1. светски рат почели Злисрби убиством Александра Обреновића и Драге Машин. Ту су негде криви и Злируси, али нипошто не Немци, Енглези, Французи, Турци, Аустрија, итд.
Мало им је било што су толике Србе побили, а Србију осакатили и окупирали, него сад хоће и да нас апсолутно понизе оваквим игроказима служења глобалистима и Империји. Велики је „патриота“ Џеремаја, нема шта.
Јопет Цензура
Нови Стандард је поново оборен. Радио је још колико у суботу. Зар се квислиншки култ, државно дно и Империја толико плаше писане речи? А ако се плаше, а то је евидентно, онда се поставља питање зашто - тј. да ли су они заиста толико јаки, моћни, без алтернативе или шта већ? Одговор се намеће сам по себи.
Преводи и Стање Ствари
Превод текста Дејвида Брукса који сам прокоментарисао у суботу требало је да буде објављен истога дана на Стању Ствари, али се због техничких проблема појавио тек данас. Ставио сам спону у текст од суботе, као и у претходну реченицу, па кога занима да погледа шта је Брукс булазнио, нека изволи. Само имајте на уму да је то булажњење опште место политичке и медијске „елите“ Империје.
Из неколико разлога све преводе које бих обично постављао на Соколу сам преусмерио на Стање Ствари, па вам препоручујем да пратите ту страницу ако вас занима шта о нама (или о Украјини, ЕУ, Империји, итд.) пишу странци.
Џеремајин Игроказ
Преко Александре Ребић чујем да је у Београду током викенда одржана међународна конференција о 1. светском рату. Домаћин је било нешто по имену CIRSD, односно Center for International Relations and Sustainable Development. На енглеском, дабоме; на мачећем српском се зову „Центар за међународну сарадњу и одрживи развој.“
На челу института је некадашњи штићеник Друга Боте, бивши министар иностраних дела и председавајући Генералне скупштине УН - Џеремаја Вулф. Мислим, Вук Јеремић. Који у уводној беседи - наводно о 1. светском рату - ни реч не рече о Србији, већ позва на стварање глобалне владе ради борбе против климатске катаклизме (!).
У одбору Центра му седе, између осталих, бивша швајцарска министарка Калми-Реј, која је 2010. признала „Тачистан“, и Џефри Сакс. Паметнима доста.
А кога је Џеремаја довео као госте на конференцију? Па Џорџа Фридмана из Стратфор-а, тј. приватне испоставе ЦИА, и главом и брадом Кристофера Кларка! Знате, онога што мисли да су 1. светски рат почели Злисрби убиством Александра Обреновића и Драге Машин. Ту су негде криви и Злируси, али нипошто не Немци, Енглези, Французи, Турци, Аустрија, итд.
Мало им је било што су толике Србе побили, а Србију осакатили и окупирали, него сад хоће и да нас апсолутно понизе оваквим игроказима служења глобалистима и Империји. Велики је „патриота“ Џеремаја, нема шта.
Јопет Цензура
Нови Стандард је поново оборен. Радио је још колико у суботу. Зар се квислиншки култ, државно дно и Империја толико плаше писане речи? А ако се плаше, а то је евидентно, онда се поставља питање зашто - тј. да ли су они заиста толико јаки, моћни, без алтернативе или шта већ? Одговор се намеће сам по себи.
субота, 1. март 2014.
Измене и допуне
Промене које сам најавио прошлог новембра досад су биле углавном дискретне: ажурирање препоручених страница („Други пишу“), измене и допуне Ознака (које су се до недавно звале Labels), потпуни прелазак на српски логотип, итд. Углавном, неприметни детаљи, осим пажљивим посматрачима.
Највећи изазов је, међутим, било проналажење правог графичког приказа „Сокола“. Тај проблем је срећом решила дизајнерска кућа Грамата. Захваљујући њиховој креативности, „Соко“ од данас има и јасно дефинисан визуелни идентитет - нову насловну слику, корисничку икону и „банер“:
![]() |
| „банер“ Сокола |
![]() |
| „икона“ Сокола |
понедељак, 18. новембар 2013.
Блогодишњица, измене и допуне
Данас је својеврсна „блогодишњица“ - иако је Соко покренут марта 2005, његов старији брат на енглеском почео је с радом пре тачно девет година, 18. новембра 2004. Тим поводом, мислим да је добар час за неке „сервисне“ информације.
Соко је неколико пута мењао изглед током година, али садржаји су остали доследни. „Око“ је својевремено ишло четвртком, па средом, али сам експериментално установио да је најбоље да иде петком. Редовни распоред би требало да буде петком предвече (суботом ујутро, по централноевропском времену).
У рубрици „Странице“ налазе се упутства за пренос текстова, као и Соколов Лексикон. Упутства препоручујем колегама, а лексикон новим - али и старим - читаоцима, како би лакше разумели појмове које редовно користим.
Шта се нађе међу „Популарним текстовима“ одређује Гугл, по томе шта се највише чита. Тек да знате, статистике показују да су три најчитанија текста на Соколу: Патриотизам (2005), Стварни Фашисти (2006) и Непобедиви (2013).
Очекујте ревизије и генерално спремање етикета на блогу (ово што и даље стоји као Labels), како би биле сврсисходније и информативније.
Спремам се да ажурирам и списак препоручених страница. Као што сам објаснио концем октобра, трудим се да будем саборан, а не искључив. Требало би да се подразумева, али свеједно вреди напоменути, да препорука странице не значи и препоруку свих садржаја на тој страници.
За оне који више воле да читају елетронску пошту, недавно сам додао и могућност „претплате“ тим путем.
Иако сам свестан да је „квантитет квалитет сам по себи“, стало ми је да текстови на Соколу буду квалитетни. Било моји, било туђи. Што се тиче преноса туђих ауторских текстова, то је пре изузетак него правило. Ово јесте оаза слободе говора - поготово у поробљеној Жутији - али не може и не сме да буде једина. Кроз „Око“ и посебне осврте намеравам да скрећем пажњу на вредне текстове широм Србосфере. Ако мислите да је неки текст вредан помена, слободно ми јавите коментаром на „Око“. Ако имате текст који бисте да објавите, а немате где или не знате како, јавите се, па ћемо се договорити. Само имајте на уму да на Соколу важи прaвило „не лично, већ логично“.
Толико за сада. Очекујте нове текстове, ново „Око“ крајем седмице, измене и допуне етикета и препорука.
Нека буде борба непрестана!
Соко је неколико пута мењао изглед током година, али садржаји су остали доследни. „Око“ је својевремено ишло четвртком, па средом, али сам експериментално установио да је најбоље да иде петком. Редовни распоред би требало да буде петком предвече (суботом ујутро, по централноевропском времену).
У рубрици „Странице“ налазе се упутства за пренос текстова, као и Соколов Лексикон. Упутства препоручујем колегама, а лексикон новим - али и старим - читаоцима, како би лакше разумели појмове које редовно користим.
Шта се нађе међу „Популарним текстовима“ одређује Гугл, по томе шта се највише чита. Тек да знате, статистике показују да су три најчитанија текста на Соколу: Патриотизам (2005), Стварни Фашисти (2006) и Непобедиви (2013).
Очекујте ревизије и генерално спремање етикета на блогу (ово што и даље стоји као Labels), како би биле сврсисходније и информативније.
Спремам се да ажурирам и списак препоручених страница. Као што сам објаснио концем октобра, трудим се да будем саборан, а не искључив. Требало би да се подразумева, али свеједно вреди напоменути, да препорука странице не значи и препоруку свих садржаја на тој страници.
За оне који више воле да читају елетронску пошту, недавно сам додао и могућност „претплате“ тим путем.
Иако сам свестан да је „квантитет квалитет сам по себи“, стало ми је да текстови на Соколу буду квалитетни. Било моји, било туђи. Што се тиче преноса туђих ауторских текстова, то је пре изузетак него правило. Ово јесте оаза слободе говора - поготово у поробљеној Жутији - али не може и не сме да буде једина. Кроз „Око“ и посебне осврте намеравам да скрећем пажњу на вредне текстове широм Србосфере. Ако мислите да је неки текст вредан помена, слободно ми јавите коментаром на „Око“. Ако имате текст који бисте да објавите, а немате где или не знате како, јавите се, па ћемо се договорити. Само имајте на уму да на Соколу важи прaвило „не лично, већ логично“.
Толико за сада. Очекујте нове текстове, ново „Око“ крајем седмице, измене и допуне етикета и препорука.
Нека буде борба непрестана!
среда, 16. март 2005.
ПОЗДРАВ!
На почетку, захваљујем се мом пријатељу Небојши који ми је понудио улогу "гостујућег коментатора" на овом блогу. У жељи да допринесем, колико могу, квалитетном дијалогу на "Сивом Соколу", поздрављам све посетиоце и надам се да ће бити прилике да овде читамо оно чега је све мање у медијима на које смо навикли; смислену и утемељену анализу догађаја које сматрамо значајним. Наравно, познајући Небојшин досадашњи рад, мислим да за такве жеље постоје итекако добри аргументи.
MikeVronsky
MikeVronsky
четвртак, 10. март 2005.
Прво о језику
Кад сам почео да се бавим интернет-новинарством, у љето 1999, писао сам и на српском и на енглеском. Али од јесени 2000, моја недељна колумна на antiwar.com, затим и antiwar.com блог, па и „старији брат“ Сивог Сокола, Gray Falcon, су сви на енглеском. Отуд Сиви Соко, начин да представим своје коментаре, анализе и насумичне мисли и на властитом језику.
Ово је можда изненађење неким људима којима су моји текстови познати, али мој матерњи дијалект је сарајевски, дио језика који се некад звао српскохрватски, који и даље течно говорим (упркос чињеници да у Америци живим већ више од 9 година, колико год привремено). Након 15 година скрнављења и силовања, тај језик се сада назива „босански“. Али jа њиме никад нисам говорио, нити намjеравам да почнем.
Знам да је садашња ситуација таква да језик који би требало да служи за комуникацију ту комуникацију често спречава. Пошто намјеравам да често пишем о Србији (проблеми у БиХ су, еуфемистички речено, сувише лични) апсолутно задржавам право да то чиним на „источном српском“, колико и да се служим својим „западним“. И један и други су дио истог језика, колико год се неки трудили да их раставе.
На крају крајева, није толико битно како говорим, већ шта кажем.
Ово је можда изненађење неким људима којима су моји текстови познати, али мој матерњи дијалект је сарајевски, дио језика који се некад звао српскохрватски, који и даље течно говорим (упркос чињеници да у Америци живим већ више од 9 година, колико год привремено). Након 15 година скрнављења и силовања, тај језик се сада назива „босански“. Али jа њиме никад нисам говорио, нити намjеравам да почнем.
Знам да је садашња ситуација таква да језик који би требало да служи за комуникацију ту комуникацију често спречава. Пошто намјеравам да често пишем о Србији (проблеми у БиХ су, еуфемистички речено, сувише лични) апсолутно задржавам право да то чиним на „источном српском“, колико и да се служим својим „западним“. И један и други су дио истог језика, колико год се неки трудили да их раставе.
На крају крајева, није толико битно како говорим, већ шта кажем.
Пријавите се на:
Постови (Atom)




