Погром који је почео 17. марта 2004. године беснео је пуна три дана пре него што је заустављен - једнако напрасно као што је и почео - баш некако када су западни медији углас закукали да то нарушава „имиџ“ сиротих Косовијанаца који су они годинама стварали.
На црквама и манастирима које су спалили и оскрнавили, баштиници НАТО демократије су оставили графите „Смрт Србима“ и „UCK“, тек да се зна чији су.
У тродневној оргији насиља убијении су: Јана Тучев и Боривоје Спасојевић из Косовске Митровице; Добривоје и Борко Столић, отац и син из Штрпца; Драган Недељковић из Призрена, Бобан Перић и Југослав Савић из Косовског Поморавља; и Ненад Весић из Липљана.
Уништено је и оскрнављено 39 цркава и манастира, протерано око 4.000 Срба, спаљено око 800 кућа и станова.
На пету годишњицу погрома, 2009. године, написах да је Косово, више од Ирака или Авганистана „споменик охолости Империје, њеном сујетном убеђењу да сила и лаж могу да надвладају стварност. Последњих десет година сведочи да можда и могу - али само накратко. Док и сама Империја сада полако тоне, само је питање времена када ће се и њена кула од карата срушити у прах под тежином сопствених лажи.“Живојин Ракочевић: Мартовски погром или Свет претворен у пепео https://t.co/RAmXp4cRoA
— Стање ствари (@Stanjestvari) March 19, 2021
Погром над Србима на Косову и Метохији 17. и 18. марта 2004. године, није само последњи погром на тлу Европе, већ уједно и погром против Европе. Све цркве које су срушене, сви манастири који су нападнути, представљају делић европске цивилизације који је нестао заувек. pic.twitter.com/5U7CMcSUSm
— Arno Gujon (@ArnoGujon) March 17, 2021
