Империја

или неопходност прецизног изражавања

Комплимент или увреда? Како коме.

Још су антички философи схватили да је немогуће правилно разумети ствари ако се оне не назову правим именом. Свесни тога, постмодерни идеолози су намерно почели давати стварима погрешна и искривљена имена, како би спречили разумевање. Тако је владавина банкара и финансијских шпекуланата постала „слободно тржиште“, бесмислени политички систем где се народ ништа не пита а у његово име се наводно влада је прозван „демократија“, а агресивни војно-политичко-економски блок на челу са САД крије се иза флоскуле „међународна заједница“.

Будући да сам читао Орвела и схватио шта се крије иза наметања лажних појмова - контрола размишљања, је ли - прецизно изражавање сматрам једним од приоритета још од првог написаног текста. Отуд ћете ретко од мене чути, било да пишем на српском, енглеском или којем већ језику, да кажем „Америка“, „српска власт“ или „грађанско друштво“ ако мислим на Империју, Државно Дно или квислиншки култ. Притом се заиста трудим да не претерам - нпр. да ми је свака трећа реч нека моја синтагма, или да „преводим“ цитате, као што неки раде. Писање је узалудна работа ако вас нико не разуме...

То је разлог и што при врху странице постоји упутница на „Соколов Лексикон“ - чисто да новији читаоци знају на шта мислим кад кажем ово или оно. Сасвим несвесно, Соко је испао нешто као роман у наставцима; текстови се неретко надовезују на раније написано. Тако се зна десити, када их преносе на другим местима, да се читаоци збуне: О чему сад овај? Шта му ово значи? Итд.

Многи „соколизми“ су лако разумљиви: јасно је ваљда да је Државно Дно пародија „државног врха“ који се понаша као „дно“ (у каквом год хоћете контексту). „Невладник“ је довољно описна реч да јој није потребно објашњење. А „квислиншки култ“ прецизно описује људе који су се одродили и са готово верским фанатизмом раде против свог народа и државе, било да сами себе зову „друга Србија“, грађанско друштво, либерал-демократе, космополите или како већ.

Зна се десити, међутим, поготово у комуникацији између различитих култура, да одређени израз има сасвим другачија значења зависно од контекста. Нажалост, најбољи пример за то је један од мојих омиљених соколизама - „Империја“. Мада сам по свему судећи највише одговоран што се он одомаћио у србосфери, нисам га измислио ја, већ амерички критичари империјализма Вашингтона средином ХХ века (нпр. Гарет Гарет). Не сећам се тачно ко је од мојих колега на Antiwar.com почео да га користи, али је испало да га ја једини користим редовно. А онда је из енглеског прешао у српски, путем Сокола. 

Соколов Лексикон

Током година писања за Antiwar.com и Сокола, трудио сам се да поштујем Орвелово упозорење о обесмишљавању језика. С тим на уму, почео сам да избегавам речи лишене значења, или речи чије је значење свесно искривљено у сушту супротност. На пример, када на Соколу прочитате „демократија“, то ће значити „механизам одлучивања већином гласова“, а не неко фиктивно отеловљење сваколике овоземаљске доброте.

У намери да дугогодишњим читаоцима, као и оне који нам се тек придружују, олакшам читање и разумевање текстова, прилажем мали појмовник:

Империја- Паразитски организам у чијем средишту се налази љуштура некада позната као Сједињене Америчке Државе, али који са уставом и вредностима те земље нема скоро више ништа заједничко. НАТО је орган Империје, док је ЕУропска унија вазални државоид, који додуше понекад показује знаке полуаутономне мисли.

ДОСманлије - политичка коалиција скупљена с коца и конопца да би 5. октобра 2000. извршила пуч прерушен у „демократску револуцију“, а по шаблону који је осмислила, организовала и финансирала Империја. У спрези са невладницима.

Невладник (мн. невладници) - активиста тзв. невладиног сектора (којег финансирају иностране владе). Од српског „нерадник“, у смислу да се не бави поштеним послом. У Србији, посвећен затирању српског имена, културе, традиције, вере и историје, и њиховој замени ЕУропским идентитетом. (Накнадно сам установио да је то у ствари сасвим регуларна именица у словеначком, и означава баш запослене у невладиним организацијама!)

ЕУропска унија - Савез европских држава који себе сматра Европом. Улазак у њега значи прихватање ропства неизабраној бирократији у Бриселу.

ЕУропство - безалтернативна будућност коју заговарају невладници а намећу жутократе, који Србију виде као вечитог кандидата а неког неодређеног дана у фиктивној будућности члана ЕУропске уније (дотле, међутим, то више неће бити Србија, нити ће у њој живети Срби).

Жутија - земља некада позната као Србија, а која је до те мере преумљена и упропашћена да је то престала да буде. Прелазни циљ жутократа на путу у ЕУропство.

Жутократија - назив за режим коалиционе владе ЗЕС-СПС, састављене у јулу 2008. на роштиљу код тајкуна и амбасадора. Изведен од грчке речи кратос (сила, власт) и српског придева „жут“, што је боја звезда на застави ЕУропске уније и Демократске странке. У спрези са невладницима. Предводи је Врховни Жутник, шеф државе и партије.

Врховни Жутник - Поглавар свих жутократа, вршилац воље Империје на простору Жутије. Такође познат као Друг Бота и Борат.

(Друг) Бота - израз којим се означава тренутни председник Партије и државе, баштиник култа личности, Борис Тадић. На албанском значи „свет“, што и приличи, пошто му је (бар западни) свет важнији од Србије.

Борат - надимак који су Другу Боти дали на још неким „антидржавним“ форумима и блоговима, ваљда због сличности са фиктивним казахстанским новинаром Боратом Сагдијевим, једним од ликова британског комичара Саше Коена. Лично сматрам да је то увреда за правог Бората, јер се он, на крају крајева, никоме низашта није извињавао...

Жутахије - дахије и пустахије данашњег доба. Види жутократија.

Жутоград - Некада Београд, метафорички окречен у жуто.

Жута штампа - традиционални израз за јефтине таблоиде штампане на пожутелом папиру слабог квалитета; овде се користи да се опишу медији у Србији лојални жутократији, па су тако „жути“ не само по квалитету извештавања, већ и по вредносном опредељењу.

ЕУрорегија Донау-Маргус - фаза у невладничко-жутократском пројекту „друштвене трансформације“ како би се остварило ЕУропство. Овај ентитет би највише личио на кнежевину Србију пре Кумановске битке (1912), без Рашке, Баната, Срема и Бачке. Донау је немачка реч за Дунав, а Маргус је латинско име Мораве. В. Жутија.

НДК - „Независна држава Косово“,  понекад „Косовија“ (в. Косовијанци) скраћеница инспирисана претходном историјском творевином изграђеном на костима Срба и програму њиховог физичког и духовног затирања. Нити је независна, нити је држава, нити је Косово (српско име је Косово и Метохија, а окупаторско „Косова“).

Косовијанци - житељи НДК. Иронични превод енглеске флоскуле „Kosovars“ коју у ствари (тренутно) већинско становиштво у НДК и не користи, већ себе зову својим националним именом - Шћиптар, тј. Арбанас.

Национализам - када је српски, то је за жутократе и невладнике оличење свег зла, које захтева да се против њега беспоштедно боре. Било чији други, међутим, постаје легитиман, добар, племенит и вредан поштовања, и за њега се користе искључиво придеви демократски, толерантан и цивилизован.

Басаријада - излив малоумности у штампани текст, инспирисан дводелним разговором Врховног Жутника са невладничким писцем Светиславом Басаром, објављеним у жутој штампи у јуну 2011.

(допуњено 23. јануара 2012.)