„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)
Приказивање постова са ознаком хумор. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком хумор. Прикажи све постове

недеља, 20. март 2005.

Тужно али истинито

Годину дана после најгорег погрома на Косову од почетка окупације, један виц најбоље сажима ситуацију у јужној српској покрајини, однос Албанаца и Срба, али и што Срби значе за Косово.

Пренесено из чланка који је за Reality Macedonia написао Американац Џејсон Мико:
Скоро је шест година откад су НАТО и УН преузели Косово. Двоје старијих Албанаца седе у мраку у свом стану у Приштини. Струје опет нема; телевизор не ради, нема светла, храна у фрижидеру се квари, нема топле воде, нема шта да се кува. Двоје Албанаца само седе у дневној соби, не знајући шта да раде. Одједном се чује електрично зујање: светла се пале, укључује се ТВ, фрижидер почиње да бруји, у купатилу се пали грејач.
Албанац се окрене жени и каже:
„Драга, додај ми пушку. Ово су се вратили Срби“.

субота, 12. март 2005.

Карикатура

Јутрос читам анализу Џастина Рејмонда на Antiwar.com о „чаробњаку из Вашингтона“
, и једна његова опаска - о континуитету „демократких револуција“ (тј. пучева) од Србије до Либана - ме подсјети на предратну карикатуру из сарајевског Ослобођења, из доба кад су то још биле нормалне новине.

Два човјека се срећу на улици и један каже, „Код нас је демокраЦИјА“. А други одговара, „А Код нас Грађани Бирају“.

Ах, времена када је КГБ још постојао...