Странице

петак, 1. август 2014.

Исправљање историјске неправде

Говор Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, на откривању споменика руским војницима из I светског рата у комплексу Поклонаја Гора код Москве, првог августа 2014. 

Руски оригинал овде. Превод и обрада: Сиви Соко
Споменик борцима 1. светског рата, Поклонаја гора, Москва (Kremlin.ru)
Уважени пријатељи!

Пре тачно једног века, Русија је била приморана да ступи у Први светски рат. Данас ми откривамо споменик њеним херојима - руским војницима и официрима. Откривамо га на месту које чува захвалну успомену на ратну славу Русије и свих који су током историје наше државе бранили њену независност, достојанство и слободу.

Своје заслужено место данас овде заузимају војник Првог светског рата и његови ратни другови. Многи од њих борили су се касније и у Великом отаџбинском рату. Ови прекаљени ветерани надахнули су на подвиге младе војнике, предали им традицију ратног другарства, братства и војничке части.

Велику улогу у духовном расту нашег народа имале су тада вредности руске армије и херојско искуство генерације Првог светског рата. Њих је запало не само сурово искушење првог глобалног сукоба, већ и раскол у историји Русије учињен револуционарним превратом и братоубилачким грађанским ратом.

Њихови подвизи и жртве у име Русије дуго година су били осуђени на заборав. А сам Први светски рат, који цео свет назива Великим, био је избрисан из наше историје и назван просто „империјалистичким“. 

Ми данас оживљавамо историјску истину о Првом светском рату и откривамо небројене примере личног јунаштва и војне вештине, истинитог родољубља руских војника и официра и целог руског друштва. Откривамо и улогу Русије у том сложном и преломном времену за свет, посебно у предратним годинама. Она јасно одражава суштински карактер наше земље и нашег народа.

Током многих векова, Русија се залагала за снажне везе међу државама засноване на поверењу. Тако је било и на прагу Првог светског рата, када је Русија учинила све како би убедила Европу да мирно и без крви реши сукоб између Србије и Аустро-Угарске. Али Русију нису послушали и она је морала да одговори на позив да заштити братски славенски народ и одбрани себе и своје грађане од напада извана. 

Русија је испунила своју савезничку дужност. Њени напади у Пруској и Галицији омели су планове непријатеља, дозволили савезницима да одрже фронт и одбране Париз, и преусмерили пажњу непријатеља на исток, где су се руски пукови одлучно борили свом својом силом. Русија је издржала њихов удар, а затим прешла у напад. Цео свет је чуо о легендарном продору Брусилова.

Ту победу су нашој земљи украли. Украли су је они који су призивали пораз своје земље, своје војске, који су сејали раздор унутар Русије и издали националне интересе како би себе довели на власт. 

Данас ми обнављамо везу са временом и нашом непрекинутом историјом, враћањем херојима Првог светског рата, војницима и војсковођама, заслуженог места у нашој историји и нашим срцима. Како вели наш народ: „боље касно, него никад“. Истина побеђује на страницама књига и уџбеника, у медијима, у биоскопима и у споменицима попут овог који откривамо данас с вама.

Ово мора да се настави. Неопходан је обиман образовни рад и озбиљно истраживање ахрива. То ће нам омогућити разумевање узрока и тока самог рата и састављање поименичних спискова учесника, како би нове генерације знале судбину својих предака и историју својих породица.

Од великог значаја је и достојно очување сећања на руске војнике, проналажење и обележавање гробних места Првог светског рата - којих је у Русији на стотине. У њима почивају војници различитих земаља, заувек спојени у заједничкој трагедији.

Они нас опомињу чему воде агресија и егоизам, када неограничене амбиције владара држава и политичких елита надвладају здрав разум и најуспешнији континент света - Европу - уместо да чувају, поведу у пропаст. Добро би било да мислимо о томе и данас.

У историји света има много примера стравичне цене коју плаћамо када не слушамо једни друге, када газимо права, слободе и законите интересе других у име сопствених интереса и амбиција. Не би било лоше да научимо да гледамо и мислимо шта би донео следећи корак.

Крајње је време да човечанство научи и прихвати једну велику истину: да насиље рађа насиље. А пут ка миру и процвату гради се добром вољом, дијалогом и сећањем на прошле ратове, на то ко их је отпочео и зашто.

Споменик војницима Првог светског рата није само посвећен њиховим подвизима, већ и упозорење и подсећање свима нама колико је овај свет крхак.  Имамо обавезу да чувамо мир и најдрагоценију ствар на овој земљи - миран, спокојан и стабилан живот!

Вечна успомена херојима Првог светског рата! Слава руском оружју и нашем војнику-хероју!

Нема коментара:

Постави коментар