Јесте ли икада чули за манастир Бешеново, на Фрушкој гори? Можда нисте - зато што ова задужбина краља Драгутина већ 70 година стоји порушена. Недавно је покренута акција обнове. Преносимо апел људима добре воље, да помогну овај велики и богоугодни подухват:
Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, дакле управо у доба Драгутиново.
Писани трагови о манастиру потичу из XV века и он је, у културном и духовном животу православног народа, био веома значајан. Турци су га, у више наврата, пљачкали и растеривали монахе, а није му наклоњена била ни Хабзбуршка монархија. У ондашњој обнови је велику улогу имао мудри митрополит Павле Ненадовић који је добро знао његов изузетан духовни и национални значај.
У манастиру од 1773. почива пуковник Александар Рашковић, последњи кнез из лозе Рашковића која, директно, порекло од свете лозе Немањића. Његов отац Атанасије је, непосредно пре Друге сеобе Срба у Панонију, у Старом Влаху подигао устанак против Турака, а ујак му је био предводник те сеобе, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Гробница Александра Рашковића откривена је случајно, приликом откопавања закоровљених темеља манастира, и у оквиру његове обнове биће рестаурирана.
У Бешеново су, рачунајући да је оно скрајнуто од путева, монаси из Сремске Раванице и Јаска, не би ли их спасили од дивљања усташа који су запосели Срем, на почетку Другог светског рата склонили мошти светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша. Одатле су 1942, захваљујући напору и храбрости свештеника Радослава Грујића, пребачене у Саборну цркву у Београду. На љуту невољу и жалост нашег народа, усташе су, по налогу поглавништва НДХ, похарале Бешеново, а 1944. године немачка авијација га је бомбардовала и, као и цео манастирски Прњавор, сравнила са земљом.
Послератне власти су, прећутно, одобриле развлачење цигле и другог грађевинског материјала, а манастиру је одузет земљишни посед, да би, после жалбе игумана Никодима због тога, остао и без земљишног минимума. После тога, од манастира је остала само опустела рушевина Цркве и конака.
На нама је да сада, дајући колико можемо, исправимо деценијску неправду и манастир поново уздигнемо ка небу наше Свете Фрушке горе.
Са жељом да се Богу молимо у овбновљеном манастиру Бешеново, поздрављам Вас и желим мир и здравље од Бога!
Настојатељ манастира Бешеново:
Архимандрит хаџи Арсеније Матић
(Упутства за уплате могу се наћи овде)
Манастир је, по предању, подигао краљ Драгутин Немањић, који је управљао Сремом. Сместио га је на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данас Сремску Митровицу. Крст манастира Бешеново помиње се још 1292. године, дакле управо у доба Драгутиново.
Писани трагови о манастиру потичу из XV века и он је, у културном и духовном животу православног народа, био веома значајан. Турци су га, у више наврата, пљачкали и растеривали монахе, а није му наклоњена била ни Хабзбуршка монархија. У ондашњој обнови је велику улогу имао мудри митрополит Павле Ненадовић који је добро знао његов изузетан духовни и национални значај.
У манастиру од 1773. почива пуковник Александар Рашковић, последњи кнез из лозе Рашковића која, директно, порекло од свете лозе Немањића. Његов отац Атанасије је, непосредно пре Друге сеобе Срба у Панонију, у Старом Влаху подигао устанак против Турака, а ујак му је био предводник те сеобе, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Гробница Александра Рашковића откривена је случајно, приликом откопавања закоровљених темеља манастира, и у оквиру његове обнове биће рестаурирана.
У Бешеново су, рачунајући да је оно скрајнуто од путева, монаси из Сремске Раванице и Јаска, не би ли их спасили од дивљања усташа који су запосели Срем, на почетку Другог светског рата склонили мошти светог кнеза Лазара и Светог цара Уроша. Одатле су 1942, захваљујући напору и храбрости свештеника Радослава Грујића, пребачене у Саборну цркву у Београду. На љуту невољу и жалост нашег народа, усташе су, по налогу поглавништва НДХ, похарале Бешеново, а 1944. године немачка авијација га је бомбардовала и, као и цео манастирски Прњавор, сравнила са земљом.
Послератне власти су, прећутно, одобриле развлачење цигле и другог грађевинског материјала, а манастиру је одузет земљишни посед, да би, после жалбе игумана Никодима због тога, остао и без земљишног минимума. После тога, од манастира је остала само опустела рушевина Цркве и конака.
На нама је да сада, дајући колико можемо, исправимо деценијску неправду и манастир поново уздигнемо ка небу наше Свете Фрушке горе.
Са жељом да се Богу молимо у овбновљеном манастиру Бешеново, поздрављам Вас и желим мир и здравље од Бога!
Настојатељ манастира Бешеново:
Архимандрит хаџи Арсеније Матић
(Упутства за уплате могу се наћи овде)
Нема коментара:
Постави коментар