Странице

среда, 23. јул 2014.

Немогућа неутралност

Може ли Србија, сада и овде, да буде „неутрална“?
(фото: Нови Стандард)
Немам при руци речник српског, али ево како се на енглеском - језику наредбодаваца квислиншког култа и Државног Дна - дефинише тај појам:

- непристрасност, стање у којем се не подржава или помаже иједна страна у сукобу или неспоразуму
- одсуство конкретног става, изражаја или јаког осећања

Та дефиниција некако не пристаје есеју у којем је Владимир Трапара јуче покушао да срочи аргумент за „неутралност“ Србије:
[Србија] мора да остане неутрална, ако хоће да заштити своје интересе. И управо то је онај део који ми секу из телевизијских прилога и избацују из изјава за новине. По многим питањима Запад је радио и ради против интереса Србије, док нам Русија или помаже или макар не одмаже. Ко нам силом отима Косово? Ко укида Републику Српску? Ко се мршти када чује с ким и какве партнерске односе градимо? Ко нам се меша у унутрашње ствари, захтева од нас „промену свести“ и прихватање непостојеће кривице за ратове деведесетих? Запад или Русија?

Кад све ово знамо, захтев да се сврстамо на страну Запада против Русије тако што бисмо јој између осталог увели санкције не само што је директно у супротности с нашим интересима, већ звучи крајње морбидно (подвукао Сиви Соко). 
Само, оно што колега Трапара дефинише као неутралност у ствари није то, већ нешто друго: самосталност, тј. независност, суверенитет. А то Србија нема још од Жутог Октобра.

Најбољи пример је данашња изјава намесника - пардон, амбасадора - Атлантске Империје Мајкла Кирбија новинарима агенције Бета у „Санџаку“:
„Србија је гласно рекла да поштује територијални интегритет свих земаља чланица Уједињених нација, али званичници никада нису додали реченицу у којој говоре да то укључује и Украјину, као и целу њену територију.“
Разумем што г. Кирби не зна српски, у којем реч „све“ значи баш то - „све“. Али и на његовом матерњем енглеском, all обухвата све, па не мора да се прецизира шта све у „све“ улази. Неће бити да је овај дипломата неусмен и неписмен, него ће пре бити да је политика његове владе да им „све“ није довољно.

Не, у Србији чији територијални интегритет управо он крши - што признавањем окупираног Косова и Метохије као „независне државе Косово“, што давањем изјава о тамо некаквом „Санџаку“ који постоји као политичка категорија само у сновима антисрпских сепаратиста - г. Кирби инсистира да власт дефинише језик, мисли и логику онако како он и његови господари нареде. И приде још да хапси Србе који као добровољци иду да се боре против кијевске хунте, док онима који се боре за Империју - било да је реч о муџахединима који иду за Сирију и Ирак, или невладницима који врше окупацију саме Србије - не сме длака са главе да зафали.

Врхунац цинизма свакако мора да буде потезање питања „браће Битићи“ - америчких држављана који су као добровољци дошли да се боре за терористичку „ОВК“ и као њени припадници погинули. Дакле, по „логици“ амбасадора Кирбија, Американци могу и смеју да се боре за повреду територијалног интегритета других земаља, а Србија не може и не сме да брани сопствени.

Преведено са лицемерског, становиште Империје је да Србија (и не само Србија) мора у сваком тренутку и у сваком погледу да уради тачно оно што Империја од ње захтева, без обзира на логику, право, сопствене интересе или чак дефиниције речи. Било која друга реакција сматраће се за непослушност и кажњавати.

О каквој, онда, „неутралности“ причамо? Може ли се уопште бити „неутралан“ према некоме ко се овако понаша? Kо вас напада, окупира, условљава, оспорава, пљачка, поробљава или чак убија?  Ко вам оспорава право на постојање, а камоли самостално одлучивање? Или је тај неко својим понашањем себе без икакве сумње сврстао међу не противнике, не непријатеље, већ душмане.

А то, ако ништа друго, захтева барем „конкретан став, израз или јак осећај“.

Нема коментара:

Постави коментар