Плодови демо(н)кратије

Ево шта ми је данас стигло преко Antiwar.com, ничим изазвано, од индивидуе која се представила као „Ђинђићевац“ (простоте нису биле цензурисане у оригиналу):

Govno smrdljivo, kamo srece da su te ubili tamo u Bosni i da nikada nisi dosao u priliku da trujes ovaj svet svojom mentalnom oboleloscu.
Nadaj se da se nikada ne sretnemo jer cu j****i mamu maminu.
Sada pusi k***c i nadam se da ces sto skorije i sto bolnije umreti!
Mamu ti j***m crknutu!
pozdrav iz Beograda

Ја се опет надам да ћемо се срести, и да ћу имати прилике да ове вулгаризме наплатим у валути цивилизованих људи, нпр. пиштољима са десет корака, за сваки по једном. Нисам ни близу Јасни Шекарић, али сам сигуран да бих погодио гдје треба.

Уз овакве изливе мржње и гадости, није ни чудо што свијет сматра Србе дивљацима и убицама. А ако овакви овако бране Ђинђићев лик и дјело, онда се можда треба упитати о ваљаности и тог лика, и тог дјела.