То је онај исти универзитет који је својевремено истерао Гордона Бардоша, наводно јер је овај позвао у госте „порицача геноцида“ Милорада Додика. Препоручујем Бардошев текст о „фетишима и фантазијама у БиХ“, да бисте разумели зашто је заиста отеран.
Њујорк Тајмс, та оаза истине и правде када је о Србима реч, објавио је баш на Дан Победе Филипсов коментар о тзв. споразуму који су у Бриселу потписали Тачи и Дачи. Прилажем превод тог коментара, прошаран мојим примедбама, да разумете како мисли естаблишмент Империје, до које мере је искривљена слика о Србима и осталима, али и да представим још један доказ тезе коју сам формулисао прошлог лета, да „Нема тог уступка, попуштања, поклоњења, предаје или продаје којим би било ко из Србије могао да умилостиви оне којима је и најмања Србија превелика, а једини добар Србин - бивши Србин.“
Читајте, и просудите сами.
(Соко): „покрајина Југославије“, вели Филипс, наводећи омиљени квази-аргумент шиптарских лобиста да је Косово по Уставу 1974. имало статус републике, па је зато „независност“ легитимна по одлукама Бадентерове комисије. Ово је само прва неистина у дугом низу који следи.Како заувек залечити балканске ране
Њујорк Тајмс, 9. мај, 2013.
Пише: Дејвид Л. Филипс (David L. Phillips)
(штампана верзија овог текста појавила се 10. маја на страници А29 њујоршког издања, под насловом „Како заувек залечити балканске ране“)
После вишемесечних преговора уз посредовање Европске уније, Србија и Косово потписали су споразум прошлог месеца да реше размирице које потичу из 1990-их, када је Косово, бивша покрајина Југославије, фактички изборило независност после војне интервенције Запада.
Али договор неће помирити две балканске државе, нити им помоћи да добију чланство у ЕУ. Да ствари буду још горе, две државе су ове седмице изјавиле да не могу да се сложе око распореда за примену споразума.
Ово је мали корак уназад у поређењу са балканским покољем деведесетих, али представља наставак неуспеха да се превазиђе проблематична прошлост региона кроз интеграцију у остатак Европе.
Већина од 1,7 милиона становника Косова су етнички Албанци и муслимани, али знатна мањина Срба, православних хришћана, на северу има заштиту НАТО и фактички је аутономна од државне власти.
(Соко): По резултатима Тачијевог пописа из 2011, на окупираним територијама све скупа живи 1,7 милиона, од чега 1,6 милиона Шиптара. Ни речи, дабоме, о томе како су постали већина. Занимљиво је и што се потенцира њихова припадност исламу. A у причу да Срби „имају заштиту НАТО“ могу да поверују само лаковерни или они са слабим памћењем.
Споразум потписан 19. априла прихвата да Србија - која не признаје независност Косова, проглашену 2008 - и даље има улогу у заштити интереса Срба на северном Косову. Њиме се практично Косово дели у албанско срце и српски прирепак.
Уместо да се њиме превазиђу етничке и верске поделе, договор иде у прилог насилном и националистичком програму „велике Србије“ Слободана Милошевића, који је умро у затвору 2006. на суђењу за ратне злочине. Њиме се такође охрабрују тежње за „великом Албанијом“ међу етничким Албанцима у Албанији, Косову, Македонији и Црној Гори.
(Соко): По Филипсу, Косово је албанско срце, а Срби су прирепак. Поред апсурдне тезе о фантомској Великој Србији, обратите пажњу на инсинуацију да је Милошевић био крив, као и контраст са „великом Албанијом“ која није описана као „насилна“ или „националистичка“.
Примедбе потичу из периода османске власти. Комунизам их је држао под контролом, али су избиле на површину после распада Југославије 1991-2. Иако је војна интервенција Запада успела да заустави покољ босанских Муслимана 1995 и Косовара 1999, није решила политичке несугласице на Балкану.
Мамац чланства у ЕУ требало је да превазиђе та непријатељства. Од бивших југословенских република, прва се придружила Словенија, 2004. Хрватска ће се придружити 1. јула. Али други нису ни близу да задовоље услове приступа, иако су Македонија, Црна Гора и Србија званично „кандидати“ а Косово и БиХ „потенцијални кандидати“, попут Албаније.
(Соко): Филипсова „историја“ је апсурд до апсурда. Као, Турци су једнако угњетавали Србе и Шиптаре, комунисти су их једнако држали под чизмом, а проблеми су настали после распада Југославије, уместо што су били одговорни за њега. О наводном западном заустављању „покоља“ да и не трошимо дах.
Као што је Турска научила, неке европске земље просто не желе државу са муслиманском већином у свом клубу. Неке од њих такође сматрају Балкан зоном фискалне нестабилности и оазу за трговце дрогом и организовани криминал.
Недавно су се опет појавиле неосноване оптужбе, које потичу из деведесетих, да је Ослободилачка војска Косова - скупа са неким од садашњих косовских вођа - учествовала у трговини људским органима. Прошле седмице је у главном граду Косова, Приштини, комисија ЕУ и косовских судија осудила приштинског уролога и још четири човека за учешће у недавној трговини органима.
(Соко): Ово је цинични покушај да се за наводну неправду према Шиптарима оптужи наводна европска дискриминација према муслиманима - иако ЕУ увози муслимане на милионе и малтене спроводи шеријат у све већим зонама где домаће становништво не сме ни да крочи.
Даље, извештај Дика Мартија су „неосноване оптужбе“, јер храбра и племенита ОВК никада није починила било какав злочин, него се борила за „људска права и америчке вредности“ (Либерман). Али ево, правдољубиви Косовијанци у свом главном граду (погледајте како малтене у сваком пасусу Филипс потенцира да је Тачистан права, независна држава, чак и кад говори о ЕУ судијама) осуђују трговце органима, тако да нема места даљој критици дивних Албанаца. Да није жалосно било би смешно.
Иако циљ „Европе, јединствене и мирне“ и даље постоји, Срби и Косовари цинично гледају на своје шансе за придруживање. Отуд и улични протести у Београду и Приштини после потписивања прошломесечног споразума.
(Соко): Ако нисте знали, ево Филипс да вам каже: и Срби и Косоваријанијанци су протестовали јер нису одмах примљени у ЕУ. И зато што су Срби „насилни националисти“ а Албанци „оправдано кивни,“ вероватно.
Западу је потребан свеж приступ на Балкану, аранжман негде између поделе на моноетничке мини-државе и континенталне супердржаве.
(Соко): Аха! Ту смо. Ево главне тезе, закопане испод клеветничког увода.
Овај средњи пут - „солидарност интереса“ рецимо - би сачувао национални суверенитет и границе, али омогућио етничким и другим групама да сарађују са својим регионалним сродницима у пољима трговине, саобраћаја, образовања, медија и културе. Изасланик Марти Ахтисари је у свом предлогу коначног статуса Косова, 2007, уврстио широка мањинска права — међу којима и локалну аутономију у сферама привреде, културе, заштите околине, итд. Србија је тај план одбила. Али његови принципи и даље представљају стандард за трајно решење.
(Соко): Невероватно. Прво нуди варијанту за де факто великоалбански пројект „регионалне сарадње“, онда хвали Ахтисарија као некакав стандард, а претходно је кукао како свака веза Србије са Србима представља недопустиво нарушавање косовинијанске суверености!
Изградња заједничких интереса изван сопствених граница помогла је да се Северна Ирска стабилизуије од 1998. Могла би да побољша односе Шиита и Сунита на Блиском истоку и понуди нови пут за снове „бездржавних“ Курда у Турској, Ираку и Ирану.
Али то може да успе само са владама које подржавају мањинска права, и са странкама чије вође су спремне за мир.
Огромна већина Албанаца подржава демократију, људска права и слободно тржиште. Они су про-Западни и про-НАТО. Насупрот њима, Срби имају историју нетолеранције према не-Србима и муслиманима, агресије и насилног прогона како би створили српску државу на територијама на које историјски претендују - најпре на Косову, али и у Босни.
(Соко): Прочитајте опет, ако не верујете: Албанци су модел толеранције и доброте, а Срби агресије, геноцида и зла. Погледајте онај пасус горе где се о Шиптарима на Косову, у Македонији и ЦГ пише фактички, а онда овде како Срби „претендују“ на територије, на које по импликацији немају право. Тачи, Чеку и Харадинај су они мирољубиви лидери што воле мањинска права, а ето ни Државно Дно са својом политиком капитулације Филипсу не ваља. Јер су још увек макар и именом Срби, а то је неопростиви грех на данашњем Западу.
Свакако да овакав план за мирољубиво „албанско суседство“ - или „српско суседство“ кад смо већ код тога - могу да изманипулишу екстремисти. Било би на одговорним локалним вођама и међународној заједници да то спрече.
Али „солидарност интереса“ нуди истинску наду за смањење верских тензија. Сигурно је пожељнија него даља подела Балкана.
(Соко): На крају, признање: Велика Албанија као „суседство интереса“, које би теоретски могло да важи и за Србе, али у пракси ће га „међународна заједница“ прогласити за „екстремизам“ и зауставити исто као и оне „покоље“ деведесетих.
Приметићете и да се говори о некаквој „даљој подели“ као лошој ствари, иако је тај исти Запад прво поделио Југославију, па онда Србију - и намерава да је дели још. То је зато што када било ко жели да отме територију на којој живе Срби онда су то демократија и људска права, а кад Срби не желе да буду поданици режима који желе да их истребе, протерају или превере, онда је то агресија, геноцид, насиље, итд.
Није ово никакав нови приступ или свежа перспектива, већ она иста стара, трула, смрдљива визија Велике Албаније као послушног слуге Империје. Некад Турске, па Аустрије, па Хитлера, а данас Вашингтона и Брисела - глумци се мењају, а сценарио остаје исти.
Нема коментара:
Постави коментар