Чешки пословни недељник (Czech Business Weekly), 7. јануар 2008.
Пише Јиржи Ханак (Jiří Hanák)
(оригинални текст)
Историјске паралеле показују да ЕУ води лудачку политику на Косову
Нова година почиње у знаку бруке коју САД и Европска унија намећу Србији подржавајући независност српске покрајине Косово. У овој ситуацији, не могу а да не посегнем за историјским поређењем. Када је у октобру 1938. британски премијер Невил Чемберлен бранио Минхенски споразум са Хитлером као "мир у наше време," Винстон Черчил је изјавио, "Бирали смо између срамоте и рата. Изабрали смо срамоту. Добићемо и рат." Другим речима, Вашингтон и ЕУ су имали избор између немирног Балкана и лицемерја. Изабрали су лицемерје, а добиће немиран Балкан - и шире.
Рањена и понижена Србија, каква је сада, врло лако може да окрене леђа ЕУ и Западу и потражи уточиште у Москви. Можда звучи незамисливо да би Србија могла да допусти Русији изградњу војне базе на својој територији, али није ван памети. Очајне државе вуку очајне потезе.
У дискусији о независности Косова, не можемо говорити о самоопредељењу. Држава албанског народа већ постоји. Косовски Албанци су мањина у Србији, баш као што су судетски Немци били у предратној Чехословачкој. Али није ни ту крај. Ако Евроатлантски савез и да независност Албанцима на Косову, хоће ли моћи да то ускрати Албанцима у Македонији, где су значајан проценат становништва? А шта је са Републиком Српском у БиХ? Зар она не би имала право да се испетља из нефункционалне двојне државе и прогласи независност? А готово је сигурно да би независно Косово и независна Српска пришли "матичним" државама у скоријој будућности, што би за резултат имало сасвим нову мапу региона.
Све су ово трице у поређењу са оним што би могло да излети из Пандорине кутије косовске независности. Ако албанска мањина у Србији може да добије независност, зашто не Мађари у Слобачкој или Румунији? А Чеченија? А Турци на Кипру? И шта ћемо са 40 милиона Курда, који имају свој језик и културу, али не и државу, само зато што су се судбином нашли у осетљивој области - која, успут, лежи на милијардама барела нафте?
Шлаг на торти је чињеница да је "ОВК", наводно ослободилачка војска косовских Албанаца, до 1998. била на америчком списку терористичких организација. Само захваљујући чаробном штапићу Стејт департмента, коме је тада била на челу Мадлен Олбрајт, терористи и наркодилери су преко ноћи постали угледни борци за слободу. Не знам колико је томе допринео шарм политичког лидера ОВК Хашма Тачија "Змије." Јасно је само да је пред нама јединствен догађај - проглашењем независног Косова, нарко-мафија ће добити сопствену државу.
Чланице ЕУ ће вероватно да признају Косово; само Кипар је одлучно против. У случају Словачке и Румуније, то признање је или лицемерно или самоубилачко. За Чехе, то ће значити да смо заборавили сопствену историју. Као убеђеном присталици ЕУ, жао ми је што морам да кажем да је по питању Косова ЕУ изгледа полудела.
Нема коментара:
Постави коментар