„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

субота, 31. децембар 2016.

2016.

Уф.

Мислим, шта рећи?

Прво бих да се извинем читаоцима Сокола што је ово била гладна година, са најмање објављених текстова. Свашта се нешто дешавало вредно спомена, али да се не лажемо, о назадно-жутној власти све је већ речено у претходним годинама. На Vuchycha није вредело трошити речи.

Најважнији догађај године сигурно је победа Доналда Трампа на америчким изборима, који су имали и те каквог значаја за нас. Из прве руке сам посматрао тај процес као новинар, од почетка марта наовамо. А стигао сам и да се позабавим пресеком "лажних вести" са покушајима Трампових непријатеља да га дискредитују. Нажалост, преко Срба.

Утиске о Трамповој победи и вратима која она отвара сам поделио са Фондом стратешке културе и Србистом, а планирам да то архивирам овде почетком јануара.

Други најважнији догађај године је ослобађање Алепа, чиме је преломљен рат у Сирији и поражена империјална политика "промене режима." Е сад, што тога у Вашингтону многи још нису свесни, то је све више њихов проблем, а сваким даном све мање наш.

У овој 2016. смо се подсетили ко смо и шта смо и то потврдили референдумом - на којем нам је Империја, дабоме, замерила - и у потпуности схватили сву неправду Хашке инквизиције. Чак су нас подсећали и Руси, који су кудикамо освешћенији ових дана. Ко нам је крив кад они имају Путина а ми жутине, инсталиране на годишњицу аустроугарске инвазије...

Још се не зна разлог зашто се авион са 64 члана хора Александрова срушио 25. децембра над Црним морем... али знамо да сад певају на небу. Тек да знате, Руси су били ганути омажом Звездиних навијача, па им ни пораз ЦСКА није тешко пао.

Ну. Све ове године на Соколу вам дрвим о томе да је Империја константа и да можемо да променимо једино како се постављамо и односимо према њој. Испаде да сам погрешио и да Империја није константа, већ је и она подложна законима физике, политике и реалности које је толико дуго порицала. Сад је ред да се и њени послушници суоче с тим.

Честитајући вам наступајућу 2017, без пардона крадем и адаптирам Трампов победнички слоган: Учинимо српство поново великим! Данас у сопственим срцима, сутра у Београду, а прекосутра у Призрену.

понедељак, 26. децембар 2016.

Вечна вам слава, Александровци

Памтим то као да је било данас: отварање Андрићграда на Видовдан 2014. Док у Сарајеву бечка филхармонија свира аустроугарску химну Gott erhalte Franz den Kaiser, у каменом граду покрај дринске ћуприје, после представе о сарајевском атентату и мучеништву Гаврила Принципа, гости излазе пред цркву. Пред њом, Хор имена Александрова почиње да пева Священная война. И шаље непогрешиву поруку свима.

Цео дан се сећам тог тренутка, и питам се шта се десило да авион са скоро преко 60 чланова хора и оркестра падне код Сочија, без преживелих, на путу за Сирију. 

Вечна вам слава, Александровци.

(Концерт почиње негде у 52. минути, али све вреди погледати од почетка)