„Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија!“ (Његош)

четвртак, 10. март 2005.

Прво о језику

Кад сам почео да се бавим интернет-новинарством, у љето 1999, писао сам и на српском и на енглеском. Али од јесени 2000, моја недељна колумна на antiwar.com, затим и antiwar.com блог, па и „старији брат“ Сивог Сокола, Gray Falcon, су сви на енглеском. Отуд Сиви Соко, начин да представим своје коментаре, анализе и насумичне мисли и на властитом језику.

Ово је можда изненађење неким људима којима су моји текстови познати, али мој матерњи дијалект је сарајевски, дио језика који се некад звао српскохрватски, који и даље течно говорим (упркос чињеници да у Америци живим већ више од 9 година, колико год привремено). Након 15 година скрнављења и силовања, тај језик се сада назива „босански“. Али jа њиме никад нисам говорио, нити намjеравам да почнем.

Знам да је садашња ситуација таква да језик који би требало да служи за комуникацију ту комуникацију често спречава. Пошто намјеравам да често пишем о Србији (проблеми у БиХ су, еуфемистички речено, сувише лични) апсолутно задржавам право да то чиним на „источном српском“, колико и да се служим својим „западним“. И један и други су дио истог језика, колико год се неки трудили да их раставе.

На крају крајева, није толико битно како говорим, већ шта кажем.

Нема коментара: